Америчке санкције против медијске куће „Расија севодња“ су акробатика америчких институција, некада великих, а сада упрегнутих у напоре за оправдавање, заштиту и продужетак америчке доминације у свету, оцењује некадашња председница Удружења новинара Србије, колумниста Љиљана Смајловић.
Ако је тачно да РТ и Спутњик у Америци имају толики утицај да је потребно да буду забрањени, поставља се питање како је могуће да је највећу светску силу, која располаже ресурсима културолошке, војне, економске и сваке друге доминације као ниједна друга нација у историји, поткопа неки ривал.
Пише се САД, а чита се СССР
Према њеним речима, сведоци смо једне апсурдне инверзије – у Другом хладном рату, који тренутно траје, САД су се претвориле у Совјетски савез.
„За време прошлог Хладног рата, Американци су увек могли да читају совјетске државне медије и имали су увид у оно што говоре совјетски лидери. (Амерички) Врховни суд је сматрао да је питање приступа информацијама из иностранства питање америчког права по Првом амандману. А сада нам Американци сугеришу да се РТ свуда угаси, јер он нарушава подршку рату који НАТО води у Украјини. То је такво извртање, као да се све окренуло наопачке“, објашњава она.
Оно што је, како наша саговорница каже, забавно у оптужбама које амерички званичници износе против РТ-ја и Спутњика је то што се кроз њих провлачи сценарио који је идентичан сценарију који Американци користе када утичу на туђе изборе. Вашингтон је на такав начин покушао да утиче и на расположење у Русији, али без успеха. Исто би, сматра Смајловићева, прошла и Русија да заиста покуша да утиче на америчке изборе.
„Реч је о превеликим државама, тако да све и да постоје руски напори да у САД ураде оно што Американци раде у другим државама, мислим да би били осуђени на исту врсту неуспеха на који су били осуђени амерички напори да окрену руску нацију против Путина“, напомиње она.
Американцима нису потребни руски медији да би били незадовољни својом земљом
Сценарио по коме су руски медији криви за ситуацију у Америци већ смо гледали 2016, када је Доналд Трамп, пошто је победио на председничким изборима, оптужен да је био „манџуријски кандидат“ кога је Американцима подметнуо Владимир Путин. Ова кампања трајала је четири године и пропала је пошто је амерички специјални тужилац, након потрошених 40 милиона долара рекао да за то није нашао никакве доказе.
„Имам утисак, пошто видим да се амерички истражитељи и министри спољних послова и правде позивају на руско мешање у америчке изборе, да се америчка елита плаши да би Трамп могао поново да постане председник и да су унапред почели да припремају нову кампању делегитимизације из које би требало да се руши Трамп и његова администрација“, каже Смајловићева.
Међутим, разлози због којих је Трамп победио 2016. су амерички и треба их тражити унутра америчког друштва – исто то важи и са америчком подршком Украјини, која се, према речима наше саговорнице круни – она постоји међу америчком политиком и војноиндустријском елитом, али међу грађанима она пада, јер све више грађана схвата да се заправо не ради о подршци Украјини, него подршци трајању рата у недоглед, оном што амерички политичари називају „крварењем Русије“.
„Стога, пошто је степен подршке рату мањи у нацији него у врху нације, санкције руским медијима делују као оправдање, објашњење или рационализација, покушај да се то објасни чињеницом да су се Руси инфилтрирали у америчку демократску јавност, дезинформисали је и делом је окренули против Украјине“, сматра Смајловићева.
Ипак, без обзира на то што је Американцима укинута „друга страна“ у медијима, грађани САД постају све скептичнији у погледу америчке спољне политике, и то нема много везе са напорима руских медија. Ипак, треба разумети зашто државни секретар Ентони Блинкен и секретар за правду Мери Гарланд воле да мисле то није мањкавост њихове пропаганде, да то нису проблеми њихових ставова, већ да је проблем у томе што се нека „зла сила“ малигно меша са стране, закључује она.
Погледајте и: