Премијер Србије Милош Вучевић изјавио је да је влада на седници, а након што је председник Србије потписао сагласност о обављању војног рока, наложила Министарству одбране да хитно покрене процес враћања служење војног рока и трајању од 75 дана.
Прави потез у право време
Овај потез, по мишљењу професора др Митра Ковача, генерал-мајора у пензији и директора Евроазијског безбедносног центра, исправна је одлука која у крајњем случају и омогућава испуњавање уставне одредбе у смислу припрема за одбрану земље.
„Неко време смо одуговлачили са доношењем овакве одлуке, вероватно због притиска страних центара моћи, пре свега НАТО пакта. Али сада када неке њихове чланице доносе одлуку о поновном увођењу обавезног војног рока, или његовом наставку као што је Хрватска, избијени су и аргументи из руку водећим силама НАТО пакта да убеђују Србију да њој не треба обавезна војни рок,“ каже Ковач.
Генерално, подсећа он, наша војска је већ одавно предлагала политичарима да је ова одлука потребна и то из више разлога.
„Џаба нама нова техника ако нема људства то јест војника и то не само професионалних него и војника на служењу војног рока који ће попунити Војску Србије која је била прилично застарела организација. Србија има велики регрутни контигент и велике могућности да у наредним годинама има значајне партије војника, који ће после одслужења војног рока бити у стању да попуне првенствено пешадијске јединице,“ објашњава Ковач.
Могућност даљег усавршавања
Ових 75 дана или два и по месеца, каже наш саговорник, нису довољно време за обуку да ти војници постану специјалисти за друге родовске јединице војске осим пешадије.
„Али они који буду желели моћи ће да наставе професионално служење војног рока или служење у активној резерви јер ће за ова два и по месеца имати шансу да виде из личног угла војску, какви су односи и каква је то организација и да виде они сами да ли су на то спремни. Војска би њиховим доласком добила много јачи регрутни кадар из кога се бирају даље професионални војници који то буду желели,“ истиче Ковач.
Самим тим, додаје он, добијамо бенефите у погледу веће борбене готовости наше војске.
„Људи који одслуже војни рок тренутно неће доприносити ништа јер они док су на обуци не могу бити ангажовани у неке војне мисије или слично. За то могу да буду спремни тек после завршене обуке. А који желе могу преко конкурса војске да аплицирају и да уђу ако испуњавају услове за потребе војске. Тек онда ти војници у мирнодопској димензији могу да утичу на повећање борбене готовости. Остали ће свој допринос дати ратним распоредом у ратним јединицама Војске Србије што је огромна добит јер ће се њима у неко догледно време заменити људе старијих годишта,“ истиче наш саговорник.
Локалне заједнице и војска
Ковач напомиње да ће од обавезног војног рока бенефит имати и такозване цивилне гране привреде, од обућара до текстилаца и прехрамбене индустрије.
„Наравно да сулокалне заједнице увек желеле а то и сада желе да у свом месту имају војне касарне, посебно рубне општине на истоку, западу, југу па и северу Србије из више разлога: прво, ту је тај традиционални моменат, други је привредни и економски који се никако не може занемарити, јер једна касарна у неком месту вреди као једна фирма. Зато што и ти војници имају и изласке у град, дакле троше новац, из те средине се обично праве уговори са многим фирмама које логистички снабдевају касарне од исхране па до понеких цивилних лица кој добијају посао унутар њих ради неких обичних послова,“ објашњава Ковач.
Према његовим речима, вероватно ће обавезни војни рок обухватити популације од 18 до 28/29 година. Нема смисла, сматра он, да неко ко сада има 35 година иде на одслужење војног рока. Такође, Ковач истиче да је по свим анкетама јавног мњења ова одлука владе јако добро примљена у народу.
Касарне имамо, само да се окрече
„Колико сам упознат, и девојке које буду желеле моћи ће да иду на служење војног рока али за њих то није обавезно. Друго, не мислим да је добро да се од касарни праве неки хотели јер управо то нарушава колективни дух, већ би требало да буду спаваоне са по десетак војника. Заклетва се полагала и до сада тако да ту неће бити промена. Проблем може бити мотивација а то је на држави да реши, да не буде избегавања војног рока одласком у иностранство или нешто слично, већ се мора наћи начин да млади људи или њихови родитељи немају страх од служења војног рока. У сваком случају, то може само да их ојача и да пробуди данашњу омладину да мало буде спремнија за живот него што јесте", наводи Ковач, али и додаје да ће се служење војног рока данас у многоме разликовати од оног како памте старије генерације.
Генерал указује и на чињеницу да у Србији има доста касарни које су очуване и којима, како каже, буквално треба једно добро кречење да би одмах биле у употреби, па са те стране постоје минимална улагања.