Запад схвата да када се каже „промена светског поретка“ појављује се реална опасност по њега и његове интересе – више се не ради о некаквој далекој визији – то се догађа и добија све конкретније облике. Запад, с друге стране, нема начина да то сузбије, наводи Ракић, коментаришући одржавање састанка представника земаља БРИКС-а и БРИКС плус-а задужених за безбедност у Санкт Петербургу.
„Видео сам једну анализу о присутности Кине у Африци. А немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок то коментарише и каже да би Африканци требало више да верују њима него Кини. Питате се да ли читате бајке или озбиљну изјаву министарке иностраних послова велике државе као што је Немачка. То стварно делује крајње неозбиљно“, објашњава он.
Нико више не жели празне речи
Нико више неће да слуша празне речи и обећања Запада – Африци је потребан бољи живот данас. Запад више није у позицији да наметне било шта – ни притисцима, ни санкцијама, нити било којом другом методом присиле. Док у суштинском смислу не буде променио политику према сиромашним земљама, нико их више неће поштовати.
Запад није схватио да својом агресивном политиком тера државе да међусобно сарађују, чак и оне које се налазе на идеолошки супротним позицијама. Међутим, интерес држава је да се одбране од притисака Запада, а не да трпе санкције и ћуте док не буду економски уништене. Запад на такав начин ради у корист своје штете и поступа по девизи „Ко није са нама, тај је против нас“, напомиње Ракић.
Пропаст Кисинџерове доктрине
Највеће војне вежбе „Океан 24“ које је Русија предузела у последњих тридесет година, наш саговорник оцењује као показатељ колика је тренутна руска војна моћ и пита се откуда Русији снаге да организује толике маневре, када западни извори говоре о томе да је "пред поразом у Украјини".
„Није ни чудо што је највећи део тога окренут према пацифичком региону, који су САД још пре десетак година прогласиле регионом будућности човечанства. Али та америчка стратегија одједном се суочила са ситуацијом да када се погледа карта, видите да нисте једини који сте тамо присутни, него тамо већ постоје и Кина, и Русија и да не можете да их не видите, односно да их заобиђете и протерате одатле. Ове вежбе су одговор: ми смо ту и то не случајно“, истиче Ракић.
Ради се о показивању војне моћи како би се противник одвратио од покушаја да ствара кризне ситуације и подручја, као и изазивања нестабилности. Када се овим вежбама дода и чињеница да су недавно одржане и заједничке кинеско-руски маневри, онда се добија права слика о ономе што се догађа.
Чини се да је концепт америчке спољне политике који је конципирао Хенри Кисинџер, а која је у америчку сферу утицаја укључивала Кину, трајно распала.
Зато, како закључује Ракић, звучи невероватно да би неко могао да посвађа Русију и Кину, које имају толико заједничких интереса да неће саме себи да пуцају у ногу и да зарад нечије воље или злокобног погледа престану да развијају односе.