Истраживање је представљено на научној конференцији историјско-археолошког парка „Херсонес Тауријски“ .
У византијским документима Рус се помиње од 9. века. Данас постоје различита гледишта у погледу етничке идентификације тог народа.
Делује да је најубедљивија и најверодостојнија верзија о његовом скандинавском пореклу, сматрају стручњаци универзитета.
„Ако користимо летописну терминологију, онда је Рус варјашко скандинавско племе, иако се сама реч Варјази појавила нешто касније и означавала и етничку (Скандинавци) и социјалну припадност (ратници, плаћеници). У самом Византијском царству разликовало се племе Рус од оног непосредно из Скандинавије (Варјага)“, рекао је студент постдипломског одсека за археологију и историју са кримског универзитета Кемран Карашајски.
Пешадија и коњица
Византијско царство је активно користило руске плаћенике у својим Оружаним снагама почев од 10. века. Историјски докази указују на њихово учешће у разним војним походима, укључујући критску експедицију.
Од њих је направљена мала гардијска јединица, а око 970. године формиран је посебан корпус царских телохранитеља.
Традиционално се веровало да су те јединице биле искључиво пешадија. Међутим, нова истраживања су показала да су неки од припадника племена Рус у овим елитним јединицама били коњичка јединица.
То откриће потврђују и директне референце у византијским документима и посредни докази, на пример, о припадницима Рус који су пратили цара у походима на коњима.
Закључци научника заснивају се на детаљној анализи писаних извора – византијског приручника „О уређењу савеза” и јерменског историјског дела „Општа историја” Степаноса Таронског. Као додатни аргументи и индиректни примери коришћени су и подаци из византијске „Књиге церемонија”, историјских дела Лава Ђакона, Ане Комнине и других.
Војне везе
Везе Византијског царства са древном Рус били су од великог значаја. Конкретно, византијски цареви су били изузетно заинтересовани за стални прилив војника Рус у њихову војску, активно их користећи како за потребе експанзије, тако и за одржавање сопствене моћи и очување стабилности у земљи.
На крају крајева, од припадника Рус је састављена једна од јединица телохранитеља, која је служила директно владару. С тим у вези, изузетно је важно разумети тачно како су такве јединице коришћене и како су функционисале.
Према речима руских научника, спроведено истраживање допуњује наша сазнања о војним везама древне Рус и Византијског царства, као и о присуству и деловању руских војних формација у региону источног Средоземља у 10. и 11. веку.
Погледајте и: