Ово откриће могло би потпуно да промени досадашње разумевање еволуције Месеца, пише портал „Лајв сајенс“.
Научници већ дуго знају да је Месец у давној прошлости био вулкански активан. Тамне површине на Месецу, такозвана лунарна мора, представљају велика вулканска подручја, стара између 3 и 3,8 милијарди година. До сада се сматрало да је управо то био последњи период значајне вулканске активности на Месецу.
Кинеска сонда је, међутим, донела на Земљу нове доказе о вулканским ерупцијама које су се догодиле пре отприлике 123 милиона година, с могућим одступањима од 15 милиона година.
У геолошким оквирима гледано, то указује на могућност да је Месец био вулкански активан кроз цело своје постојање, а можда је чак и данас.
Доказ о недавним вулканским ерупцијама пружила су три сићушна стаклена зрна од укупно 3.000 у донетом узорку. Научници из Института за геологију и геофизику Кинеске академије наука у Пекингу пажљиво су проучили 1,7 грама лунарне прашине.
Стаклена зрнца, величине од 20 до 400 микрона, могу се формирати путем силовитог удара астероида који топи и претвара стене у стакло. Већина зрнаца је и формирана на тај начин, што није изненађујуће с обзиром на број ударних кратера на Месецу.
Међутим, постоји још један начин формирања тих зрнаца.
Изливи магме производе вулканска стакла, раније пронађена у узорцима са Месечеве површине. Међутим, та стаклена зрнца вулканског порекла су увек потицала из ерупција магме на Месецу пре више милијарди година.
Ипак, „Чанг’е 5“ је у близини области богате вулканским купама пронашао три веома посебна стаклена зрнца и донео их на Земљу 16. децембра 2020. године, а анализом је утврђено да су формирана пре 123 милиона година.
Погледајте и: