Пошто је тако велика количина биодиверзитета нестала, опоравак живота на планети је трајао знатно дуже него након остала четири (неки научници тврде пет) масовнаизумирања. Процењује се да је прошло до 10 милиона година пре него што се планета опоравила.
Научно највероватније објашњење за узрок Великог изумирања је вулканска ерупција. Угљен-диоксид ослобођен вулканском активношћу на подручју данашње северне Русије изазвао је нагло загревање планете. Емисије на овом огромном подручју довеле су до виших температура, киселих киша и закисељавања океана.
Улога вулканске активности у изумирању
Али нова студија тврди да је морало постојати нешто друго. Наиме, мега ефекат Ел Нињо, сличан, али у то време интензивнији и дуготрајнији него што је данас, можда је играо једнако важну улогу, према новом истраживању објављеном у часопису „Сајенс“.
„То значи да је промена климе заправо изазвала масовно изумирање врста“, рекао је за Си-Ен-Ен коаутор студије Пол Вигнал, професор палеоокружења на Универзитету Лидз у Уједињеном Краљевству.
Истраживачки тим је направио компјутерски модел глобалне климе током краја пермског периода. Компјутер сугерише да је, како су глобалне температуре расле, ефекат Ел Ниња, који потиче из Тихог океана али утиче на временске прилике широм света, постао јачи и дужи.
Ел Нињо је резултирао периодима поплава који би били праћени периодима врућих суша које би, заузврат, изазвале пожаре. Овај процес је трајао 100.000 година и постепено је уништио сав живот на Земљи.
Данашњи Ел Нињо је природни феномен, као и тада повезиван је с климатским променама у тропима, али много слабије. Првобитно назван по топлој океанској струји која обилази обалу Перуа у време прославе Божића, обично траје између девет и 18 месеци и јавља се сваке две до седам година.
Ел Нињо од пре 252 милиона година догодио се у океану, воденој површини много већој од данашњег Пацифика којаје могла да задржи више топлоте, што је заузврат појачало и продужило ефекат Ел Ниња.
Алекс Фарнсворт, виши научни сарадник на британском универзитету у Бристолу и заједнички главни аутор студије, напомиње да је вулканска активност заиста главни узрок изумирања, али да сама по себи није довољна да објасни размере биолошке катастрофе која се догодила. Планета је раније доживела сличне епизоде, али оне нису изазвале масовно изумирање.
Време и снага Ел Ниња такође су објаснили зашто су изумирања почела на копну пре него што су се догодила у океану, каже студија; док су океани у почетку били заштићени од пораста температура, мега-Ел Нињо је изазвао екстремно брз пораст температуре копна. Само они који су успели да брзо мигрирају могли су да преживе, а није било много биљака и животиња које су то могле.
У току је шесто масовно изумирање?
Кључни разлог зашто је изумирање на крају Перма било тако озбиљно је тај што је мега Ел Нињо створио невероватно топле услове у тропима, који су се брзо проширили на више географске ширине, што је резултирало губитком већине вегетације и њене способности да уклони угљен-диоксид из атмосфере. Опоравак је био тежак и дуг.
„Сво дрвеће је нестало. „Ништа не би порасло више од колена“, рекао је Вигнал о геолошкој ери која је уследила након изумирања када је екосистем почео да се опоравља.
Неки истраживачи данас мисле да смо усред шестог масовног изумирања и да би изумирање на крају Перма могло да послужи као лекција за актуелна дешавања у природи.
Познато је да данашњи Ел Нињо догађаји проузрокују избељивање корала и масовну смртност риба, каже студија, али је непознат еколошки утицај догађаја Ел Ниња у све топлијој клими.
Међутим, Вигнал је рекао да је свет био географски другачије место пре 252 милиона година - са много већим океаном, што га је можда учинило рањивијим на угљен-диоксид који су избацивали супервулкани.
„Крај Перма је највећа криза у историји Земље, али мислим да се никада више нећемо приближити таквим условима, јер је тада Земља била заиста чудна и лако рањива планета“, закључио је британски научник.
Погледајте и: