Тако је у деведесет и девет одсто случајева, тврди за Спутњик некадашњи декан Факултета безбедности и оснивач Евроазијског безбедносног форума, др Радомир Милашиновић.
У мањем броју случајева, терористички акт, покушај убиства или атентат спадају у домен медицине, односно психијатрије. Међутим, у највећем броју случајева, ради се о делу иза којег стоји организација.
Дубока држава у лову на Трампа и Фица
Да су атентати на Доналда Трампа и Роберта Фица дела усамљених појединаца, може да поверује само неко ко не познаје историју и не зна шта је државни тероризам. Још од убистава Џона Кенедија 1963. и његовог брата Роберта 1968, политичка убиства се не могу везивати за појединачна дела, објашњава наш саговорник.
„Не постоји усамљени терористички акт“, категоричан је он и додаје да наводно усамљеног терористу неко треба да наоружа, снабде га новцем и идеолошки га индоктринише.
Зашто је атентатор на Трампа ишао у Украјину, пита се Милашиновић. Одговор је да је отишао тамо где је добио задатак, а да његова мисија није била дело усамљеника показује и чињеница да је носио позамашан „пртљаг“ – две велике торбе и две пушке.
Словачки премијер Роберт Фицо тврди да ће на њега бити извршен још неки атентат. Он то говори на основу обавештајних података, свестан чињенице да иза претходног атентата који је једва преживео не стоји један човек.
Иза терористичких организација по правилу стоје најсуптилнији делови држава, односно оно што се назива „дубоком државом“. То су они делови државе који креирају или утичу на креирање спољне и унутрашње политике, а у САД то је углавном везано за обавештајне и безбедносне структуре.
„Дубока држава је организована структура која има највеће специјализанте на свету – све оне који се користе за специјална дејства. Јер специјална дејства се не би звала специјална дејства. Према томе, на посредан или непосредан начин, ви можете бити учесник, а да о томе ништа не знате – ни коме служите, ни зашто служите, ни како служите“, објашњава Милашиновић.
Традиција хрватског и албанског тероризма
Српске дипломате два пута су нападнуте у последњих месец дана, прво амбасадорка Србије у Шпанији, 8. септембра, а недељу дана касније нападнут је и српски дипломата на једном аеродрому у Немачкој. У оба случаја нападачи су били Албанци.
Према Милашиновићевим речима, ни у овим случајевима не би требало веровати да се ради о самоиницијативним, случајним делима, јер случајности нема.
Све дијаспоре из региона, посебно хрватска и албанска, баштине традиције организовања. У данашње време ни албанска, нити хрватска емиграција нису политичке, као што је био случај раније. Међутим, постоји нешто што се зове васпитање, образовање, идеолошка индоктринација, пропаганда…
„Они тамо не остају као слободни стрелци и неорганизовани. Они по аутоматизму ступају у неку врсту организација. Те организације никада нису пасивне. Оне делују и на политичком пољу. Дакле то је погодна социјална групација иза којих стоји још неко, а тај неко су безбедносне структуре“, каже Милашиновић.
Због тога се, када се говори о нападима на српске дипломате, не сме полазити од претпоставке да се ради о слободним стрелцима, поготово зато што су организације хрватске и албанске емиграције у прошлости чинили терористичке акте.
Наш саговорник подсећа на убиство југословенског амбасадора у Шведској, Владимира Роловића 1971, као на бомбашке нападе на београдски биоскоп „20. октобар“ 1968, које су извршили хрватски терористи, или паљење представништва ЈАТ-а у Бриселу и убиства службеника југословенске амбасаде у истом граду које су извршили албански терористи.
Погледајте и: