Компанија Мета*, која је у Русији проглашена екстремистичком, блокирала је у својим апликацијама РТ и медијску групу „Русија севодња“, чији је Спутњик део, због америчких санкција, објавио је ТВ канал „Ен-Би-Си Њуз“.
„Након детаљне анализе проширили смо наше кораке против државних руских медија. ‘Русија севодња’ и РТ, као и структуре које се односе на њих, блокиране су у нашим апликацијама на глобалном нивоу због дејстава која се тичу страног мешања“, наводи се у саопштењу компаније.
Пропагандни систем изграђен на русофобији
Слична пропагандна активност виђена је можда још само против Србије деведесетих година, али с обзиром да је Русија далеко већи изазов Западу, западна пропаганда је данас знатно интензивнија, додаје Коларић.
„Те активности Запада ишле су не само на изношење својих аргумената против руских, наравно уз одређену количину лажи и штимовања истине или протурања неистина или полуистина у тој комуникацији, него и ка изградњи читавог једног великог пропагандног система. А тај систем заправо оспорава у старту било какву објективност руске позиције и има корене у русофобији, дакле једној цивилизацијској и културној агресији. Противнику се не оспоравају само тренутне политичке одлуке, чак ни тренутна идеологија него се оспорава на једном културном и цивилизацијском плану као такав. Све његове вредности а приори се доводе у питање и оне историјски фундиране, а не само оне које карактеришу његову тренутну позицију.“
До сада је Запад говорио да има толику технолошку и политичку моћ да нема потребе за цензуром и забранама, међутим и пре сукоба у Украјини видело се да пред јаким изазовима итекако посеже за забранама, додаје Коларић.
Страх Запада од руских медија исти као страх од руског оружја
Запад своју цензуру верификује кроз законске оквире и тако неспорно нарушава одређене тековине које је исти тај Запад промовисао кад је слобода говора и изражавања у питању, сматра Коларић.
„У том смислу се видело колико је сваки оружани сукоб заправо само један аспект сукоба, који пре свега бива сукоб и борба за свест, уверења и одређене вредности, а у томе информације имају велику улогу. Тако да колико год се Запад плашио руског оружја, у истој тој мери се плаши и да Руси утичу на промену ставова у западном, или у свету уопште, информацијама које би ишле Русији у прилог или би пољуљале позицију и самоувереност Запада, што грађана па и делимично елита. И у том смислу треба посматрати и ово последње одсецање доступности руских медија.“
Реч је о буквалном брисању саме противникове могућности да искаже сопствене ставове не би ли се они препустили процени, због чега је откад је почео рат У Украјини и сама могућност да Запад допусти неку врсту дијалога и расправе била илузија по себи, сматра Коларић.
Запад цензуром најавио заоштравање сукоба
Свака одлука о заоштравању цензуре требало би да забрине не само зато што ће жртве бити позиције Русије и право људи да знају или да искажу мишљење, већ што можда најављује и даља заоштравања и указује на циљеве Запада кад је реч о даљем наставку сукоба, додаје Коларић.
„Јер кад се нешто прећуткује, кад се некоме гуши свака прилика да искаже своје становиште, кад се некоме гаси светло, онда вероватно у том мраку неко може лако бути пресретнут, опљачкан и пребијен у мрачној улици. Фигуративно говорим о ставу Запада да свакако жели да заоштрава овај сукоб или макар даје такве сигнале оваквим одлукама“, закључио је Коларић.
Погледајте и: