Резолуција је усвојена са 124 гласа „за“, док је 14 земаља гласало „против“, а 43 земље су биле „уздржане“. За разлику од резолуције Савета безбедности УН, резолуције ГС УН нису правно обавезујуће.
Усвојени документ ГС УН заснован је на саветодавном закључку који је представио суд УН а по коме је присуство Израела на окупираној палестинској територији проглашено нелегитимним. Суд је, конкретно, одредио да Израел мора да ослободи ове територије, заустави насељавање и плати репарације за причињену штету.
Генерална скупштина УН усвојеним документом поздравља релевантан закључак суда и „захтева да Израел без одлагања оконча своје нелегитимно присуство на окупираној палестинској територији“.
Документ такође предвиђа да Израел „без одлагања испуни све своје правне обавезе из међународног права, укључујући предвиђене Међународним судом“, међу којима су повлачење војске са окупиране палестинске територије (укључујући ваздушни и поморски простор) и заустављање насељавања.
Поред тога, резолуција захтева од Израела да надокнади штету причињену током незаконите окупације, врати одузету земљу, непокретности и имовину, као и да дозволи Палестинцима, који су исељени током окупације да се врате домовима.
Поред тога, ГС апелује на „све државе“ да не помажу или учествују „у одржању ситуације која је настала као резултат нелегитимног присуства Израела“, укључујући „путем мера за прекид увоза било које робе, произведене у израелским насељима, као и прекида испорука или предаје оружја, муниције и пратећих материјалних средстава, која би могла бити искоришћена на територији“.
Палестинско-израелски конфликт, у чијој су основи територијални интереси страна, деценијама представља жариште у региону.
Одлуком Уједињених нација, уз активну улогу СССР, 1947. године одређено је да буду формиране две државе ─ Израел и Палестина ─ али је основана само израелска држава.
Погледајте и: