РЕГИОН

Утока на утоку: Сад и Бошњаци у Црној Гори хоће своју „резолуцију о геноциду“

Сваки злочин треба да наиђе на осуду, али не може сваки злочин бити геноцид, зато бих апеловао на бошњачке политичаре да не раде те ствари зато што „утока на утоку“ неће ништа постићи, каже историчар др Чедомир Антић након што је у Црној Гори предложена „резолуција о геноциду“ над Бошњацима поводом догађаја у Шаховићима од пре сто година.
Sputnik
Клуб посланика Бошњачке странке (БС) у Црној Гори предао је прошле недеље у скупштинску процедуру Предлог Резолуције о геноциду у Шаховићима, а према наводима црногорских медија, наведени документ потписало је свих шест посланика БС.

Шта се то десило у Шаховићима

Предлог Резолуције о геноциду у Шаховићима иницирао је „Одбор за обележавање стогодишњице геноцида у Шаховићима“, на чијем су челу реис Исламске заједнице у Црној Гори, Рифат Фејзић и академик Шербо Растодер.
Историчар професор Филозофског факултета др Чедомир Антић, оснивач и председник Напредног клуба, апелује на бошњачке политичаре да се не баве оваквим стварима јер, како каже, тиме се неће ништа постићи.
„Треба разоткрити све сегменте овог злочина јер сваки злочин је за осуду, с тим што морам да кажем да се то десило 1924. године усред једног општег метежа који је трајао у Европи до 1925. године. Имате чак и књигу о том периоду која се зове „Рат после рата“, о разним тим сукобима који су уследили. Било је врло тешко спречити да се тако нешто деси јер овде је убијен начелник Колашинског округа Бошко Бошковић, и просто његови подржаваоци су желели да казне упориште муслиманских побуњеника и њиховог вођу Јусуфа Мехоњића. Дакле, то је реланост. То није геноцид, као што су то спроводили босански муслимани и Хрвати над онима који су им својевремено донели слободу,“ каже Антић.

Није сваки злочин геноцид

Ово је сада политика, каже наш саговорник, где покушавају да се сви досете када су сви убијани протеклих векова и година.
„Ако бисмо пребројавали па наравно да су Срби највеће жртве. Тако да сам ја наравно за то да се тај злочин осуди, али не треба да иду на принцип„утока на утоку“ . Јера Јасеновац су направили колико Хрвати толико и Муслимани јер Козара не би била могућа без Муслимана. Зато не треба то да раде, морају неке ствари да превазиђу - сада су у власти у Црној Гори иако су дуго времена владали са Милом Ђукановић насупрот српском народу. Сада, пошто велике силе од њих то траже прихватили су учешће у овој влади, али хајде да једном покушају да буду негде, а да не буду камен у ципели,“ каже Антић.
Антић такође истиче да постоји проблем када је реч о култури сећања а то је да Бошњаци на овај начин себе желе да прикажу изузетним.
„Не видим разлог да неко себе представља на основу злочина који су почињени. Дакле, постоје злочини каква је био геноцид за време Другог светског рата који су извршили нацисти и њихови помагачи хрватско-муслиманске усташе, што је био злочин свих злочина који је систематски спровођен. Сличан је злочин и турски, односно, османски над Јерменима. Турска тај злочин негира иако је то злочин који је Мустафа Кемал Ататурк, оснивач модерне Турске, признао уз тврдњу да није свуда систематски прогоњен јерменски народ, али убијено је милино и по људи,“ подсећа Антић.

И Албанци спремају слични предлог резолуције

Овде у овом случају имамо једно време, каже Антић, у коме је држава која се звала Југославија, односно Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца покушала да створи државу по мери свих јужних Словена.
„То је било и касније у доба социјализма. Али већина муслимана никада није прихватила ту државу као своју, не зато што су негирали да су Јужни Словени већ зато што су негирали да су равноправни са другима,“ сматра наш саговорник.
Иначе у предлогу БС се наводи да „истинског суочавања с прошлошћу нема док се не буде говорило о свим злочинима који су се десили и који оптерећују просперитетнију будућности за све наше грађане. Предуслов за боље односе јесте утврђивање одговорности и јасна осуда свих тих злочина".
Бошњачка странка објавила је да очекује од колега посланика да се одговорно однесу према овом питању и подрже наведену Резолуцију.
Ово није једина резолуција о којој се говори у Црној Гори након што је усвојена Резолуција о Јасеновцу. Недавно је објављено да и албанске странке припремају резолуцију о страдању албанског народа.
Подсетимо, Хрватска је прогласила председника Скупштине Црне Горе Андрију Мандића, посланика у Скупштини Црне Горе Милана Кнежевића и потпредседника Владе Црне Горе Алексу Бечића непожељнима због усвајања Резолуције о Јасеновцу.
РЕГИОН
Милов изненадни маневар: Шта се крије иза подметања „геноцида над Албанцима“
РЕГИОН
Цивилизацијски чин: Црна Гора усвајањем Резолуције о геноциду у Јасеновцу осветлала образ
Коментар