Лажни премијер самопроглашене државе Косово, Аљбин Курти, обелоданио је свету извештај који „документује“ наводни културоцид који је Србија починила на Косову, сведочећи о систематском уништавању културног наслеђа „Косова“. Извештај тобоже доказује уништење 1.784 споменика и 175 библиотека, уништење 1,7 милиона албанских књига, пљачку 3.724 артефакта и десетине хиљада архивских докумената, оштећење и крађу на стотине уметничких дела.
Историчар и универзитетски професор Милош Ковић подсећа да је, када се говори о геноциду, неопходно прочитати његову најчешће примењивану и цитирану дефиницију коју су Уједињене нације дале још 1948. године, као и дефиницију из 1944. коју је установио Рафаел Лемкин.
Културоцид као огранак геноцида
Те дефиниције су врло широке и подразумевају много начина уништења једне етничке заједнице или друштвене групе, а из обе је евидентно да је потребно установити унапред планирану намеру. Начини уништења не подразумевају само физичко уништење, већ и затирање трагова, преузимање културног наслеђа, спречавање слободе кретања, а нарочито је истакнуто економско уништење једне заједнице, односно уништење њених основних услова за живот.
Читајући Лемкинову и дефиницију геноцида Уједињених нација, Ковић каже да постаје и више него јасна чињеница да је на Косову и Метохији извршен геноцид над српским народом. Он подсећа на највећи и најстрашнији геноцид у историји човечанства – онај који су англосаксонски колонисти извршили против староседелаца Северне Америке.
Пре самог искрцавања у Нови свет, требало је локално становништво оптужити за различите врсте злочиначких пракси и у њиховом случају је то најпре био канибализам. Исту ствар покушавају и Албанци уз помоћ својих западних пријатеља. У суштини, потребно је да потоње жртве геноцида оптужите за најстрашније могуће ствари. Нешто слично су и нацисти радили са јеврејима уочи Холокауста, а и Хрвати са Србима уочи геноцида из 1941, рекао је Ковић за Спутњик.
Брисање трагова постојања
Онда када се геноцид, односно уништење једне заједнице, спроведе у пракси, онда се бришу и сами трагови постојања те заједнице. То се, објашњава наш саговорник, ради уништавањем или преузимањем њиховог културног наслеђа. То се догодило са староседеоцима америчког континента и то је, каже Ковић, управо оно шта раде албански шовинисти на Косову и Метохији, у овом тренутку предвођени Аљбином Куртијем.
Са једне стране имате уништавање српских цркава и манастира, нарочито уништавање српских гробаља, а са друге стране проглашавање српских светиња за албанско наслеђе. То најбоље видимо на примеру Дечана, Богородице Љевишке или Грачанице. То шта ради Аљбин Курти је просто уходана пракса геноцида, а проглашавање жртве за злочинца такође спада у арсенал сакривања трагова геноцида.
Он подсећа да се на Косову и Метохији одиграо геноцид над Србима не само у периоду од 1941. до 1944. године, већ да су историчари попут Димитрија Богдановића или Радована Самарџића писали о геноциду над Србима са простора Косова и Метохије који је почео још 1690. године, у времену Велике сеобе.
Фреска краља Милутина, манастир Грачаница
© Sputnik / Милица Тркља / Фреска краља Милутина, манастир Грачаница
Упутство за ефикасан геноцид
Геноцид се, објашњава Ковић, припрема тако што се прво жртве оптуже за сва најстрашнија дела и недела, па чак и за сам геноцид. После тога иде само спровођење геноцида уз физичко уништење и протеривање. Након свега следи присвајање културног наслеђа и то је, каже он, вековима рађено на Косову.
Није само реч о узимању камена са рушевина манастира Светих Архангела код Призрена да би се изградила Синан-пашина џамија, већ преузимање културног наслеђа у целини. По тој основи Албанци и Дечане проглашавају за некакав староалбански културни споменик.
Манастир Грачаница, припрата
© Sputnik / Милица Тркља / Манастир Грачаница, припрата
Чињенице су чињенице
Ковић истиче да се свашта може писати јер хартија и компјутер трпе заиста све, али да су, када је реч о доказивању, албански захтеви и претензије албанских шовиниста бесмислени и сулуди. У овом тренутку је њихов дискурс прихваћен на Западу, али наш саговорник подсећа да дискурси трају само онолико колико траје и сила која их намеће.
Ми видимо да се свет мења и са успоном мултиполарног поретка имаћемо све мање монопола на истину од стране албанских шовиниста, односно њихових заштитника на политичком Западу. Дошао је тренутак када треба да се спремамо за моменат када ће то престати. Од кукњаве нема много користи, ми смо ти који морају да се спремају непрекидним доказивањима и објављивањем, нарочито на руском, енглеском, француском, немачком, шпанском, кинеском језику.
Ковић инсистира да морамо да радимо и да никако не смемо губити време у ламентима. Никада није довољно доказивања и позивања на историјске изворе и сведочења истини, а истина је, по његовом дубоком уверењу, бар у овом тренутку, на страни легитимних националних интереса српског народа.
Погледајте и: