Године 1972, узорак крви труднице открио је мистериозни недостатак површинског молекула присутног у свим другим познатим црвеним крвним зрнцима. Деценијама касније, то откриће навело је научнике из Велике Британије и Израела да идентификују нови систем људских крвних група.
Велико научно достигнуће
После година истраживања, хематолог Британске националне здравствене службе (НХС) Луиз Тили наглашава важност овог достигнућа.
„То представља велико достигнуће и кулминацију дугог тимског напора да се коначно успостави овај нови систем крвних група и да се ретким, али важним пацијентима понуди најбоља нега, изјавила је Тилијева.
Истраживање је објављено је у часопису „Блад“.
Људи имају бројне системе крвних група поред добро познатог АБО система и резус фактора (РХ). Сваки систем је одређен јединственим протеинима и шећерима који облажу црвена крвна зрнца. Ови антигенски маркери помажу телу да разликује сопствене ћелије од штетних нападача. Неусклађеност током трансфузије може изазвати озбиљне реакције, са потенцијално фаталним последицама.
Док је већина главних крвних група идентификована почетком 20. века, открића као што су нова крвна група и Ер систем, описани 2022. године, утичу на само мали број људи.
„Посао је био тежак, јер су генетски случајеви веома ретки“, напомиње Тилијева.
Крвна група МАЛ
Истраживања показују да више од 99,9 одсто људи поседује антиген АнВј, који није био присутан у крви поменуте пацијенткиње из 1972. године. Овај антиген је повезан с протеином мијелина и лимфоцита, што је навело научнике да нови систем назову крвном групом МАЛ. Мутације у гену МАЛ могу довести до АнВј-негативне крвне групе.
„МАЛ је веома мали протеин с неким занимљивим својствима која су отежала идентификацију“, објашњава ћелијски биолог Тим Сачвел.
Да би потврдили своје налазе, тим је убацио нормални МАЛ ген у АнВј-негативне крвне ћелије, враћајући антиген који недостаје.
Пацијенти се сада могу тестирати да би се утврдило да ли носе наследну мутацију МАЛ-а или да ли одсуство антигена сигнализира неко друго стање. Разумевање ових ретких крвних група могло би да доведе до спасавања живота ретких пацијената, пренео је „Сајенс алерт“.
Погледајте и: