Телескоп Субару ради са мисијом Њу Хорајзонс на проналажењу нових мета за истраживање. Телескоп од осам метара на вулкану Мауна Кеа на Хавајима, ради са летелицом Њу Хорајзонс откако је 2006. лансирана ка Плутону, поред ког је пролетела 2015, пише портал Спејс.
Њу Хорајзонс отад лети кроз Којперов појас, прстенасти регион ледених кометних тела иза орбите Нептуна на даљинама између 33 и 55 астрономских јединица. Астрономска јединица (АУ) је једнака Земљиној просечној удаљености од Сунца – 149,6 милиона километара.
Кад је Субару 2004. почео да прегледа објекте у Којперовом појасу да би пронашао мете којима ће Њу Хорајзонс прићи близу или ће их посматрати помоћу камера са дистанце, телескоп се суочио са проблемом. Тада су Плутон и област спољног соларног система били у сазвежђу Стрелац, које има густи центар Млечног пута као позадину, због чега је било тешко разликовати објекте Којперовог појаса од звезда у позадини.
Субару је тада идентификовао само 24 објекта у Којперовом појасу, који су били превише далеко да Њу Хорајзонс дође до њих или да их посматра путем камера. (Арокот, објекат Којперовог појаса који је Њу Хорајзонс посетио на Нову годину 2019, пронађен је свемирским телескопом Хабл).
Сада су се, пак, Плутон и тај део соларног система померили у мање густ регион ноћног неба. Субару је помоћу ХСЦ камере открио 239 објеката у Којперовом појасу од 2020. Већина су регуларни објекти Којперовог појаса, али је мали број заиста посебан. Камера је открила 11 објеката на даљинама иза познатог Којперовог појаса.
Ова нова група објеката није прости продужетак Којперовог појаса. Изгледа да постоји јаз између 55 и 70 АУ, где још нису откривени никакви објекти, а затим други појас – назовимо га Којперов појас 2 – између 70 и 90 АУ, који је удаљен 13,5 милијарди километара од Сунца.
Поређења ради, Нептун је 30 АУ и Њу Хорајзонс је тренутно 60 АУ од Сунца, док су Насине сонде Војаџер 1 и Војаџер 2.164,7 и 137,6 АУ од Сунца – у међузвезданом простору.
Архитектура соларног система, укључујући астероидни појас и Којперов појас, одређена је процесима који су формирали планете, укључујући како је млади Јупитер мигрирао кроз систем, разбацујући мања тела надалеко и нашироко.
„Мислим да су проналазак удаљених објеката и утврђивање њихове орбиталне дистрибуције значајни као средство за разумевање историје формирања соларног система, поређење са егзопланетарним системима и разумевање универзалног формирања планета“, каже Фуми Јошида из Центра за планетарно истраживање Института за технологију у Чиби.
Откриће ове нове популације тела није сасвим неочекивано. Њу Хорајзонс наставља да детектује ударе честица прашине, иако би стопа тих удара требало да се смањује док летелица напушта Којперов појас. Континуирано присуство прашине сугерише да је производи популација удаљенијих тела.
Осим тога, Њу Хорајзонс је доживео неразјашњена стеларна ишчезавања – кад неки објекат прође испред и накратко блокира светлост неке далеке звезде – која би могла бити производ објеката у новооткривеном, удаљенијем појасу.
Штавише, опсервације протопланетарних дискова око других звезда, попут оних виђених телескопским системом АЛМА, јасно показују продужене регионе и бројне појасе и јазове у региону иза положаја Којперовог појаса у нашем соларном систему.
„Којперов појас је дуго сматран врло малим у поређењу са многим другим планетарним системима, али наши резултати сугеришу да је можда у питању опсервациона грешка“, каже Вес Фрејзер из Националног истраживачког савета Канаде.
„Тако да наш Којперов појас можда уопште није толико мали и необичан у поређењу са онима око других звезда“.
Пошто се Којперов појас чинио малим, једна теорија је била да је соларна маглина која је формирала наш планетарни систем такође била мања него обично. Откриће Којперовог појаса 2 сугерише да није нужно било тако.
„Примордијална соларна маглина је била много већа него што се мислило и то би могло имати импликације у погледу изучавања процеса формирања планета у нашем соларном систему“, каже Јошида.
Астрономи ће наставити да користе телескоп Субару ради праћења 11 објеката у новом појасу како би боље дефинисали њихове орбите. Пошто су пронађени у малом региону свемира, вероватно су само врх леденог брега и указују на много већу популацију.
Њихово откриће је додатна потврда да постоји још много тога што треба открити у крајњим дубинама спољног соларног система, укључујући могућност додатних патуљастих планета и чак хипотетичке девете планете.
Погледајте и: