Овако за Спутњик говори украјински православни мисионар, филозоф, новинар и писац Руслан Калинчук, родом из Ивано-Франковске области у Украјини. У Београд је допутовао поводом промоције документарног филма „Људи Христови. Наше време“ који говори о прогону канонске Украјинске православне цркве и тортури коју пролазе верници због ставова који не одговарају кијевском режиму. Иако је пре годину и по дана био приморан да напусти родну земљу, умакавши безбедносним службама Украјине које су за верност православљу и канонима хтеле да га „награде“ с најмање 10 година робије, Руслан је сведочио бројним неделима украјинских власти и обавештајних служби којима је канонско православље постало трн у оку.
Онима који заиста живе у вери, боре се за очување канонског јединства, очување црквених веза украјинске и руске православне цркве веома је тешко. Од 2018. године, када се догодио раскол и када је формирана такозвана Православнa црквa Украјине на чијем је челу самозванац Епифаније Думенко, власти су под њено окриље пребациле 500 храмова и цркава. То се реализује или фалсификовањем докумената или директним заузимањем храмова у које дођу десничарски радикали из „Азова“*, Десног сектора и туку вернике и свештенике. Данас је у Украјини веома тешко бити прави православни хришћанин. Зеленски је, упркос украјинском Уставу, лишио држављанства један број архијереја Украјинске православне цркве, кривични поступци покренути су против њих 30, а главни злочин који су они починили јесте то што су верни цркви, верни канонима. Зато власт настоји да их сломи, ухапси, стави у кућни у притвор или им одузме држављанство, а затим протера из Украјине. Уместо да се позабаве питањима трговине људима, у чему је Украјина прва у свету, уместо да решавају питања трговине дрогом, корупције која је данас страшна Служба безбедности Украјине из неког разлога иде по манастирима и малтретира вернике. Према свима онима који данас у Украјини желе да остану у цркви Христовој, да не пређу у расколнике, неке лажне вернике, нешто што се прави да је црква, што себе назива црквом одузима туђу имовину и цркве, нешто што се назива црквом малтретира вернике, свештенике, своје наводне једноверце. На основу свега овога, данас смо, без преувеличавања, сведоци подвига новомученика.
Каква сте ви лично искушења прошли, шта је довело до тога да се нађете на мети украјинских власти?
Служба безбедности Украјине је поставила циљ да организује нову медијску кампању против цркве. Они организују отворене провокације или једноставно речено - лажу. На пример, према наредби Службе безбедности Украјине највећи телевизијски канал у Украјини „1+1“ је једном пренео да су свештеници канонске УПЦ преносили оружје у ћивотима са моштима светаца. Човек који не зна шта је ћивот, да је то сандук са моштима светитеља не зна да тамо нема где да се стави и превезе оружје. Али код људи који то чују на ТВ а нису упознати са црквеним животом то ствара одређено расположење и подстиче их да нападају цркву, да заузимају њене храмове, понижавају вернике УПЦ. Дакле, Служба безбедности Украјине је поставила циљ да оклевета УПЦ и зато организује медијске кампање да покаже да у УПЦ наводно седе агенти у мантијама. Та кампања има за циљ да се у глави становника земље формира слика о цркви као о непријатељу.
Ја сам се нашао у видном пољу обавештајних служби као човек који је јавно извештавао о прогонима и злочинима украјинске власти против православне цркве и одлучили су да ми сместе кривични поступак. Хвала Богу, мене су само мало преплашили, али има много мојих колега који су данас у затвору. Мене је Бог сачувао.
Зашто светски медији и западни лидери данас ћуте о страдањима верника канонске Украјинске православне цркве?
У Европи и Америци формира се јавно мњење као да је Украјина наводно млада европска демократија коју малтретира руски медвед. Али то није тачно, јер је Украјина супер тоталитарна држава где нема ни слободе говора, ни слободе вероисповести, где не постоји алтернативно мишљење осим онога које шири власт, земља из које је немогуће отићи јер је Зеленски потписао указ да је забрањен излазак из земље мушкарцима од 18 до 60 година. То је држава у којој људе данас лове на улицама и шаљу на фронт да гину.
А владе и земље које Украјини дају наоружање и новац напросто продужавају рат и патње украјинског народа, гурају Украјину ка ивици провалије. Ја сам чак уверен да је она већ прошла ту ивицу провалије зато што, рецимо, 1991.године Украјинаца је било 52 милиона, сада их је остало 18-20 милиона. То је разорена земља из које је побегло 12 милиона људи који тешко да ће се вратити. И то значи да она нема будућности, а земље које подржавају тај режим очигледно желе да је претворе у некакву ледину, простор у коме ће од Карпата до Харкова само ветар да дува.
Притом Украјина нема и никад није ни имала никакве шансе да победи Русију.
А оно што је мени посебно болно је управо питање цркве. И у филму смо имали могућност да видимо шта се дешава верницима УПЦ, како их бију пендрецима, бацају на њих сузавац, избацују их из храмова. А владе и земље које причају да треба зауставити Путина и дају Украјини новац - на рукама оних који подржавају Украјину су крв и сузе верника УПЦ. Управо сам то желео да пренесем зато што на Западу обичан човек има врло мало информација о ономе шта се збива у Украјини: Си-Ен-Ен и Би-Би-Си ствари приказују тако као да је наводно Украјина нека невиђена жртва коју су тамо неки Путин и тамо нека агресивна, тоталитарна Русија одједном због нечег одлучила да уништи. Разумете?
Односно, земље које су вековима пљачкале колоније, које само генерацију уназад, ево рецимо пре 25 године уништавале Србију, бомбардовале Београд, одједном су из неког разлога одлучиле да се заузму за јадну и несрећну Украјину? Растурили су и нашу велику домовину, и вашу велику домовину у виду Југославије, зар не? И чини ми се да су нас због тога тако лепо дочекали овде у Србији зато што Срби знају да заправо иза свих несрећа Украјине стоји иста она сила која је пре 25 година бомбардовала мирољубиви Београд.
Пошто већ повлачите те паралеле, можете ли да повучете паралелу између искушења кроз која данас пролазе украјински православци и Срби на Косову и Метохији?
Без сумње, зато што је ситуација веома слична. Косово, баш као и Украјина није субјект а оно још и није земља него нека територија којом управља Запад. И исто као Украјину, хушкају га на Србију. У том смислу да ако треба извући неке уступке од Србије Запад покушава да притиска Косово да би косовски Албанци претили, мучили и на неки начин угњетавали српско становништво на северу КиМ. И исто као са Украјинском православном црквом, и према Српској православној цркви на Косову из неког разлога односе се као према инструменту утицаја Москве или Београда и прогоне их из политичких мотива.
Шта мислите, да ли ће брзо доћи тренутак кад ћете моћи да се вратите у Украјину?
Волео бих да мислим да ће то бити брзо. Али наш непријатељ је моћан, снажан. И он је заиста поставио себи за циљ да уништи Русију. Утолико пре што рат у Украјини Запад ништа не кошта. Живот Украјинаца за МИ-6, за Британију изгледа као да је реч о неким Абориџинима.
А Русија је не једном предлагала варијанте за мир. На мировни предлог Оружане снаге Украјине су одговориле упадом у Курску област. Зато не бих очекивао брз мир, чак ни после америчких избора. Ко год да тамо победи, био то Трамп или Харисова, не мислим да ће се на Западу променити оријентација ка уништењу Русије и њеном слабљењу. Али истовремено знам да колико год то трајало, а то зна само Господ Бог, онај ко се бори против цркве тај се бори против Бога. А то значи да је унапред изгубио.
Наравно, пре или касније тај кошмар у Украјини ће се завршити. Али биће потребни велик напори, укључујући и велике напоре цркве, да би се украјинско становништво, које се данас налази под утицајем пропаганде и украјинског Центра за психолошке операције, довело у адекватно стање. Зато што је нацизам у суштини политичко паганство, а паганство полази од представе о генотеизму, о томе да овај или онај народ или род, племе воде порекло од богова. Или од супер расе, били то Аријевци или древни Укри. А кад смо већ ми потомци богова онда значи да су сви остали звери. То је врло примитивна логика. Зато ће бити потребно да се у Украјини много ради, не само на плану ликвидације режима Зеленског и Јермака, него и да се ради на терапији људи који су потпали под утицај разноразних деструктивних култова и секти.