Ристић је објаснио да почетак процедуре увођења 5Г подразумева спровођење јавних консултација у вези са Предлогом правилника о минималним условима за издавање појединачних дозвола за коришћење радио-фреквенцијског спектра на основу спроведеног поступка јавног надметања.
Јавне консултације су званично започете 13. септембра и трајаће 30 дана, а Предлог Правилника се налази на сајту Министарства информисања и телекомуникација.
„У оквиру јавних консултација биће одржан и округли сто 25. септембра од 12 до 15 часова, у Палати ,,Србија“ током кога ће сви заинтересовани имати прилику да уживо или онлајн изнесу мишљења и предлоге“, рекао је Ристић за РТС.
Министар је позвао све заинтересоване да учествују у јавним консултацијама.
„Након што Правилник буде усвојен РАТЕЛ ће спровести јавно надметање за доделу радиофреквенцијских опсега потребних за увођење мобилних мрежа нове генерације. Очекујемо да РАТЕЛ наведену процедуру оконча до средине наредне године како би телекомуникациони оператори, по добијању дозвола, почели што пре да се раде на увођењу 5Г мреже“, прецизирао је Ристић.
Он каже да ће користи од 5Г имати, „пре свега, индустрија, пољопривреда, телемедицина и сви аутоматизовани системи, као и грађани јер 5Г доноси и значајно веће брзине преноса података што корисницима даје додатни комфор у коришћењу услуга“.
По његовим речима, Министарство наставља да спроводи читав низ активности са циљем даљег убрзаног развоја области ИКТ која представља један од најснажнијих замајаца целокупног привредног напретка Србије.
„Министарство информисања и телекомуникација увелико спроводи и пројекат развоја широкопојасне инфраструктуре у руралним пределима Републике Србије који ће само у фази 1 и 2 обухватити око 150.000 домаћинстава у преко 1.000 руралних насеља и чијом реализацијом ћемо омогућити брз интернет и могућност приступа сервисима електронске управе свим нашим грађанима“, рекао је Ристић.
„Истовремено, кроз изградњу око 5.500 км оптичких траса до руралних насеља осигуравамо да ће и базне станице у руралним пределима донети пут потенцијал будуће 5Г мреже до велике већине наших грађана у разумном року, очекујемо до краја 2027. године“, указао је Ристић.
У првих седам месеци 2024. године извоз производа и услуга у области ИКТ увећан за чак 20,29 одсто у односу на исти период рекордне 2023. године, подсетио је министар.
„Извоз ИКТ услуга наставио је да бележи константан и стабилан раст те је у првих седам месеци ове године износио чак 2.306.000.000 евра, док је у истом раздобљу 2023. године био 1.917.000.000 евра. Од 2012. до рекордне 2023. године приход од извоза ове привредне гране увећан је за 10 пута те је током претходне године износио 3.44 милијарде евра, док се на основу постојећих резултата очекује да до краја ове године суфицит достигне чак 4 милијарде евра“, нагласио је Ристић.
Погледајте и: