Лист сматра да је нуклеарна опција маловероватна и да је Москва оставља за крај. Стога Кремљ тражи нове начине да осигура поштовање „црвених линија“.
Одговор Русије овог пута ће вероватно уследити, јер је ово велика ствар која подиже ситуацију на нови ниво, рекла је Татјана Станова из француске компаније за политички консалтинг Р-Политик.
Међутим, о нуклеарним мерама или директном удару на територију НАТО-а ће се, према речима Станове, размишљати само ако „Путин осети претњу опстанку Русије у њеном садашњем облику, када буде сматрао да другог излаза нема”.
Уместо да користи нуклеарно оружје, Москва би могла да одговори саботажама на војним и другим објектима инфраструктуре на Западу, где би учешће Русије било тешко доказати. Кремљ би се такође могао обратити групама које се већ боре против западних интереса, као што су Хути у Јемену, рекао је Лоренс Фридман, професор војних студија на Краљевском колеџу у Лондону.
Руски политиколог Сергеј Марков Марков сугерисао је да би могуће мере одмазде могле бити затварање британске амбасаде у Москви и удари на ваздушне базе у Пољској и Румунији, где се налазе авиони Ф-16, намењени Украјини.
„Пошто је Русија уверена да ће Москва дефинитивно бити нападнута у неком тренутку, морамо први да ударимо“, рекао је он.
Раније, руски председник Владимир Путин упозорио је да ће употреба западног оружја дугог домета против Русије значити директно учешће земаља НАТО у конфликту у Украјини. По његовим речима, то ће битно променити саму суштину сукоба.