И пре краја дугог топлог, чак и тропског лета хладни талас у септембру нас је подсетио да иде зима. Колико ће бити дуга и хладна нико са сигурношћу не сме да прогнозира али, грејати се свакако морамо.Септембарски нагли пад температуре за 30-ак степени нагнао је многе да упале пећи или клима уређаје подесе да греју, уместо да хладе, а они на системима даљинског грејања питали су се може ли грејна сезона почети и пре 15. октобра.Дејан Стојановиц́, директор Пословног удружења „Топлане Србије“ за „Енергију Спутњика“ објашњава да је предвиђено да градске топлане почну да греју, ако буде потребно од 1. октобра па да раде до почетка маја – ако буде хладно. Све, наравно, зависи од температуре.Енергената има, и не би требало да ту буде проблема, чак ни у оним топланама које имају финансијских проблема. А ту су надлежне, пре свега, локалне самоуправе. Оне доносе одлуке о евентуалним поскупљењима.Највећи број топлана у Србији користи природни гас али, на жалост, има још оних које нису престале да користе мазут или угаљ, енергенте који се протерују из потрошње из еколошких разлога. Залиха гаса у резерви у складиштима, у домаћем „Банатском Двору“ и у мађарским у комшилуки има довољно, уговорен количине континуирано стижу па по питању овог енергента не би требало да буде проблема осим ако се геополитичка ситуација баш не закомпликује.Цена даљинског грејања је, наравно, када год се помене поскупљење „шкакљива“. И ту долазимо до теме енергетске ефикасности јер, многи се противе наплати грејања по утрошку, плашећи се већих рачуна. Решење за то је, према Стојановићевим речима, да се стамбене зграде „обуку“, односно, да се зидови изолују, да се промене стари прозори и врата, што у великој мери смањује губљење топлоте.Наводећи као пример Шабац, где је наплата испоручене топлотне енергије по утрошку почела пре више година саговорник „Енергије Спутњика“ објашњава да су корисници задовољни. Ради се о томе да људи потрошњу, па самим тим и рачун, могу да смање када „заврну“ радијаторе и смање температуру у просторијама које не користе или када одлазе ис стана, на пример.На овоме у Србији треба још доста да се ради, како би се што више смањила неекономска потрошња енергије – не само код оних који су прикључени на даљинске системе грејање већ код свих који се греју.