Ово је откриће које има вишеструке импликације и може нам помоћи да разумемо геолошку историју Месеца и текуће процесе, али и да информишемо будуће мисије са посадама које ће ићи на Земљин сателит.
„Будући астронаути ће можда моћи да пронађу воду чак и близу екватора искоришћавањем ових области богатих водом. Раније се сматрало да су само поларни регион, а посебно дубоко засењени кратери на половима, били места где се вода могла наћи у изобиљу”, рекао је научник Роџер Кларк са Института за планетарне науке.
Како је додао, информације где се вода налази не само да помажу да се разуме лунарна геолошка историја, већ и то где астронаути могу пронаћи воду у будућности, пише Сајенс алерт.
Месец изгледа прилично сув. На површини се не накупља вода – нема језера, баре или реке. Али студије све више показују да Месец има доста скривене воде, која је највјероватније дубоко у лунарним кратерима. Ове дубоке џепове, према досадашњим сазнањима, никада не дотичу директна светлост и топлота Сунца, што значи да у њима могу бити наслаге леда дебљине неколико метара.
Кларк и његове колеге наводе да су вода и хидроксил – који се састоје од једног атома кисеоника и једног атома водоника – прилично распрострањени на Месецу, везани за минерале који формирају стене и прљавштину на површини Месеца.
Истраживачи су открили да се вода и хидроксил могу наћи на свим географским ширинама на Месецу. Али стене богате водом које бивају ископане током удара могу се наћи свуда где се такви удари дешавају. Такође, откривено је да вода неће остати у тим депоима заувек.
Истраживачи наводе да вода на површину Месеца избија приликом настанка кратера, а затим постепено уништена зрачењем соларног ветра током временског периода од милион година. Али овај процес оставља иза себе хидроксил. Хидроксил такође производи соларни ветар, који таложи соларни водоник на површини Месеца, који се тамо може везати са кисеоником да би произвео молекул.
„Сви докази заједно указују на то да видимо површину Месеца са сложеном геологијом, са значајном количином воде испод површине и са површинским слојем хидроксила”, каже Кларк.
Прерадом минерала богатих хидроксилом, будући астронаути би заиста могли да нађу начин да истисну воду из камена.
Погледајте и: