Када каже да ће Србија сарађивати са онима који су дигли главу, српски председник сигурно не мисли на оне који дерогирају сопствени документ, као што је Дејтонски споразум који се систематски мења на штету српског народа, а то је све део политике негативног става према српском елементу на Балкану уопште, објашњава некадашњи шеф српске дипломатије Владислав Јовановић.
„То, да ћемо дати предност оним земљама које немају претензија према нама, нити врше притиске, нити имају неке друге скривене намере, председник је извукао из досадашње праксе према Србији“, оцењује он.
Говор пред Генералном скупштином није моменат када би требало некога конкретно помињати – он служи за одбрану интереса своје земље, а не за општу оцену ситуације у међународним односима, истиче наш саговорник.
Позив другим државама
Према Јовановићевим речима, Вучићев говор био је садржајан, може се тумачити на више начина, али је позитиван јер је заузео позитиван став у корист међународног права и супротставио се свим облицима кршења тог права.
„Углавном се задржавао на елементима међународне ситуације које тангирају Србију и неминовно је морао да се позове на прошлост, јер из те криминалне прошлости Запада према Србији, проистичу и садашње тамне сенке у нашим односима са њима, јер они не престају да врше притисак у смислу њеног пристанка на губитак Косова и Метохије и њен пристанак на тихо поништавање Републике Српске. То су неприхватљиве ствари за Србију и то је председник рекао на разне начине“, коментарише наш саговорник.
Међутим, западне земље и даље имају офанзивне циљеве према Србији – они их неће тако називати, али их неће ни скривати – тако да је председников говор истовремено био и позив оним земљама које могу бити потенцијалне жртве сличне политике да поведу више рачуна о српском искуству и да не верују слаткоречивим улагивањима Запада, додаје он. А БРИКС је нова, моћна политичка организација са којом Србија сасвим сигурно треба да разговара.
Демаскирана политика Запада
У говору, Вучић је демаскирао политику Запада према Србији, подсећајући на оно што су чинили раније и наводећи да су одговорни за оно што чине данас, јер се ради о наставку исте политике са истим циљевима као и пре двадесетпет или тридесет година, када је Запад присвојио слику идеалног чувара међународног морала, правде и права.
„Он је томе супротставио сасвим супротну слику од оне коју је Запад сам о себи створио током његове, увек крајње негативне и непријатељске политике коју је водио према Србији, од растурања бивше заједничке федералне државе, па надаље и тиме га је лишио претензије да је он највећи и једини чувар међународног права“, истиче Јовановић.
Најава за тешњим повезивањем Србије са државама такозваног „глобалног Југа“ Западу сужава простор да манипулише другим државама у даљем притиску на Србију, сматра наш саговорник.
„То се показало и приликом гласања у генералној скупштини у вези са гласањем о резолуцији о Сребреници, када су њени западни предлагачи остали у мањини. Иако су је добили, она је мањинска и не ужива подршку већине чланица УН, а то је својеврсни пораз. Ако сте кренули са нечим у уверењу да ћете добити подршку свих, а изашли са једном скраћеном мањином, онда то није победа“, закључује он.
Додајмо да је Вучић у говору цитирао управо Јовановићеве речи, које је он, као шеф југословенске мисије при Уједињеним нацијама изговорио пред Саветом безбедности УН 24. марта 1999, првог дана агресије НАТО-а на нашу земљу.
„Представник моје земље, Владислав Јовановић, изузетни српски дипломата, веома поштован у овом високом дому је тог 24. марта 1999. године, када је почела агресија над Србијом у Савету безбедности Уједињених нација, у име Владе тадашње СР Југославије, упутио хитан апел свим државама да се категорички супротставе тадашњој агресији на Савезну Републику Југославију. Погледајте како 25 година касније његове речи звуче: “Ако се агресија не заустави, преседан такве некажњене агресије ће, пре или касније, довести до агресије на низ других држава, мањих и средње величине. Право питање је: Која је следећа земља“, упитао се Вучић.
Погледајте и: