„Мислим да су последице овога очигледне свима. Волео бих да верујем да ће америчка страна имати памети да не доведе до такве ситуације“, рекао је Вершињин на маргинама недеље на високом нивоу Генералне скупштине УН у Њујорку.
Говорећи о „Пакту за будућност“, који је усвојен на Самита о будућности у Њујорку, Вершињин је рекао да он проширује права невладиних структура да учествују у раду светске организације, суштински их изједначавајући са државним актерима.
„Као што сам већ рекао, у ‘Пакту’има много проблема, али да истакнемо оно главно, да се суштински припрема терен за проширење права недржавних субјеката да учествују у раду УН“, истакао је он.
Како је рекао, једна од првих верзија „Пакта за будућност“ подразумевала је скоро потпуно изједначавање НВО са државама. Према његовим речима, упркос покушајима да се „изглади“ овај аспект, они се и даље 41 пут помињу у документу.
„И чини ми се да овакав приступ не одговара интересима глобалног Југа, јер непрофитне организације троше велике ресурсе, а ресурсе имају само западне земље“, рекао је Вершињин.
Дипломата је додао да земље у развоју немају упоредиве ресурсе и изједначавањем невладиних организација са државама-чланицама УН „отварају се врата таквим недржавним субјектима који ће, у суштини, радити против позиција земаља у развоју“.
Вершињин је приметио да је процес усвајања „Пакта“ од стране земаља-учесница Самита за будућност у Њујорку био у супротности са договореним процедурама и није било нормалног преговарачког рада о њему.
„Управо то је оно за шта смо се залагали. Залагали смо се да се одвијају преговори на основу текста, параграф по параграф, како би се постигао компромисан пакт“, објаснио је он и додао да компромисни акт подразумева одобрење свих страна, као и њихову спремност да сносе одговорност за његово спровођење.
Самит за будућност одржан је 22. и 23. септембра у седишту УН у Њујорку уочи опште политичке дебате на 79. заседаљу Генералне скупштине. Главни циљ догађаја био је разговор о глобалним изазовима и развој колективних решења светских лидера, стручњака и цивилног друштва. Упркос декларисаном значају самита, сталне чланице Савета безбедности не учествују на нивоу шефова држава и влада. На самиту су усвојена три кључна документа: Пакт за будућност, Глобални дигитални договор и Декларација о будућим генерацијама.
Погледајте и: