Студија о најстаријем сиру на свету објављена је у журналу „Cell“ и даје јединствену слику о еволуцији пробиотских бактерија.
„Ово су најстарији узорци сира који су до сада откривени било где на свету. Храна попут сира веома тешко може да опстане током хиљада година, па је ово ретка и вредна прилика за проучавање. Анализа древног сира може да нам помогне да боље схватимо исхрану и културу наших предака“,рекла је Ћаомеј Фу, једна од ауторки студије и истраживачица са Института за палеонтологију кичмењака и палеоантропологију при Кинеској академији наука, пише Сајенс дејли.
Пре око две деценије тим археолога открио је мистериозну белу супстанцу. Ове мумије старе су између 3.300 и 3.600 година, а у време првобитног открића није постоја технологија да се открије шта представља бела супстанца. Након више од деценије напретка у науци, тим који је предводила Ћаомеј Фу решио је мистерију.
Они су извукли митохондријални ДНК из узорака у три различите гробнице и утврдили да је реч о крављем и козјем сиру. Што је најважније, истраживачи су утврдили да је реч о сиру направљеном помоћу кефира. У узорцима су открили бактерије и квасце укључујући Lactobacillus kefiranofaciens и Pichia kudriavzevii,који су и данас у кефирним зрнцима.
Кефирна зрнца су симбиотска култура са више врста пробиотских бактерија и квасаца, која се користи да за ферментисање млека и прављење сира.
Проучавање гена кефира старог до 3.600 година даје јединствену прилику научницима да прате еволуцију ових пробиотских бактерија. Они су поредили древну Lactobacillus kefiranofaciens са модерним врстама.
Данас постоје две главне групе лактобацилус бактерија – једна из Русије, а друга са Тибета. Руски тип се најчешће користи у свету, од Јапана до Европе и САД. Ипак, тим је открио да је древна Lactobacillus kefiranofaciens повезана са тибетанским типом кефира, што руши тезу да је кефир углавном пореклом са севера Кавказа.
„Наша анализа сугерише да је кефирна култура одржавана у кинеском регину Синђанг од бронзаног доба. Ово нам пружа могућност да пратимо еволуцију бактерија током више од три хиљаде година. Осим тога, проучавајући млечне производе добили смо јасну слику о животу људи у далекој прошлости и њиховим интеракцијама. Ово је тек почетак, а са овом технологијом моћи ћемо да испитамо и многе раније непознате артефакте“, рекла је Ћаомеј Фу.
Погледајте и: