На црне рупе се гледа као на депоније смећа у свемиру, који гутају готово све што им се приближи. Али део материјала се избацује пре него што објекат падне унутра, формирајући млаз с обе стране црне рупе, истиче Мартијн Оеи, постдокторанд на Калифорнијском институту за технологију и главни аутор нове студије која описује ово откриће, објављене у часопису Нејчр.
Млазеви црних рупа могу убрзати зрачење и честице готово до брзине светлости, узрокујући да сјаје у таласним дужинама видљивим радиотелескопима. Такав сјај привукао је пажњу астронома док су 2018. године проматрали небо користећи европски LOFARили LOw Frequency ARrayрадио телескоп.
Ови млазеви имају излазну снагу једнаку снази милијарди сунаца и толико су масивни да су истраживачи мегаструктури дали надимак Порфирион, према диву из грчке митологије. Ово откриће наводи астрономе да преиспитају своје разумевање размера млазева из црних рупа, као и како те џиновске појаве могу да утичу на своје окружење и структуру свемира.
"Ови млазеви нису величине Сунчевог система или Млечног пута; говоримо о укупно 140 пречника Млечног пута, који би био само мала тачка у ове две џиновске ерупције", рекао је Оеи.
Далеко већи број од очекиваног
У почетку су истраживачи тражили нешто друго користећи LOFAR- нити космичке мреже. Космичка мрежа је велика структура, мрежа материје која прожима сав простор између галаксија, објашњава Оеи.
Али, док су покушавали да проучавају космичку мрежу, открили су велике млазеве који долазе из галаксија - укупно 10.000 нових парова млазница из црних рупа. Рад који описује млазеве прихваћен је за објављивање у другом часопису, Астрономија и астрофизика.
"Када смо пронашли џиновске млазове били смо прилично изненађени. Нисмо имали појма да их има оволико", рекао је Оеи.
Супермасивне црне рупе леже у средиштима великих галаксија. Запажања су показала да све већи број галаксија има млазеве црних рупа који сежу далеко изван њихових граница. Истраживач и коаутор студије Аивин Гаст први је уочио највећи пар млазева.
“Након што смо пронашли Порфирион, обојица смо били врло узбуђени зато што смо видели и открили нешто посебно што нико пре није запазио", рекао је Оеи.
Након што су научници проверили галаксију из које су млазеви потекли, Гаст је предложио да се систем назове Порфирион.
Пре LOFAR посматрања веровало се да су велики млазни системи ретки и очекивало се да ће бити мањих димензија. Пре него што је Порфирион уочен, највећи потврђени млазни систем црне рупе био је Алкионеј, назван по митском грчком диву. Откривен је 2022. године и величине је око 100 галаксија Млечног пута.
Разумевање колико дуго су постојали огромни млазеви из црних рупа током 13.8 милијарди година свемира могло би да помогне астрономима да открију како су млазеви утицали на своју околину.
Два важна питања
Наиме, два велика питања с којима се суочавају астрономи су како је свемир постао магнетизован и како су настале велике структуре космичке мреже које се налазе између галаксија. Масивни млазеви црне рупе могли би помоћи у одговору на оба.
Ако постоје милионима година, снажни млазеви црних рупа могу утицати на проток материје кроз међугалактички простор отпуштањем набијених честица и магнетских поља кроз свемир.
"Кад год млазеви досегну међугалактички простор, имају велики утицај на загревање простора између галаксија и на његово магнетизовање. Једна од неочекиваних спознаја је да млазеви црних рупа могу досегнути размере козмичке мреже. Толико су велике да могу досегнути посвуда", рекао је Оеи.
Истраживање показује да је Порфирион успео да загрејесвоју околину у међугалактичком простору за око милион степени.
"Ако се то загревање догодило довољно рано у космичком времену, можда је успорило формирање галаксија, којима је потребна релативно хладна интергалактичка плазма или гасда би колабирале и формирале се", објаснио је Оеи.
Научницинастављају да истражујукако се млазеви црних рупа могу протезати тако далеко изван галаксије домаћина,а да притом не постану нестабилни.
"Мартијнов рад показао нам је да нема ничег посебног у окружењу ових џиновских извора што би узроковалода досегну тако велике величине", рекао је коаутор студије Мартин Хардкасл, професор астрофизике на УниверзитетуХертфордшир у Енглеској.
"Магнетизам на нашојпланетиомогућаванапредовање живота, па желимо да разумемокако је настао. Знамо да магнетизам прожима козмичку мрежу, затим улази у галаксије и звезде и на крају до планета, али питање је гдее почиње? Дали су ти огромни млазеви ширили магнетизам кроз свемир?" закључује Оеи.
Погледајте и: