Руски национални истраживачки центар за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја“ приводи крају доклиничка испитивања ове вакцине и резултати су, како наводе, фантастични. Сви досадашњи тестови су успели, све тестиране животиње су преживеле, а клиничка, односно људска испитивања почињу најкасније у марту или априлу следеће године.
Професор Сергеј Бољевић, шеф катедре за патолошку физиологију при Сеченовском Универзитету у Москви, живи и ради у Русији четрдесет година. Део је тима који развија ову вакцину и он за Спутњик објашњава све њене карактеристике. Не ради се, каже он, о вакцини у класичном смислу, будући да се не даје превентивно и не спречава рак, али га зато лечи тако што по откривању рака активира људски имуни систем. Ова технологија, објашњава он, иста је попут оне коришћене при изради ММР вакцина против ковида које су правили Фајзер и Модерна.
Ова вакцина омогућава да се рак открије. Ми узмемо материјал из ћелија рака једног пацијента и материјал здраве ћелије истог пацијента, након чега се гледа где су мутације. После тога се праве антитела, организам почиње сам да се бори и да убија рак, пошто зна његове антигене. Тај кишобран који користи рак ми скидамо и он остаје откривен у организму. Када се открије, онда сопствени имуно систем може да га уништи, рекао је доктор Бољевић за Спутњик.
Лабораторија Истраживачког центра за епидемиологију и микробиологију ,,Гамалеја".
© Sputnik / Владимир Песня
/ Једном излечен – заувек излечен?
Он објашњава да би се овом методологијом и технологијом могле лечити практично све врсте рака, или бар већина, а поготово оне врсте које се тешко лече хируршки, попут меланома или рака панкреаса, или оне врсте који се лече хемотерапијом. Када је реч о лечењу од леукемије, те могућности нису истражене, али доктор Бољевић верује да би вакцина и овде могла показати добре резултате.
Ми мислимо да ће ова вакцина представља револуцију у борби против рака. Свакако да рак не можемо победити у потпуности, бар не тренутно, али овде би била потребна само једна инјекција и рак би био отклоњен, као и метастазе.
Клиничка испитивања ће, објашњава наш саговорник, на првом месту показати имају ли те вакцине токсичност, односно да ли су штетне по људски организам. После тога следи истраживање њихове биодоступности и имуногености, да би се на крају испитала њена ефективност. У ефективност, каже, не сумњају, али зато обавезно морају проверити да ли је и ако јесте колико токсична. Ово би, закључује доктор Бољевић, драстично смањило број оболелих од рака, а он се нада и допринело коначном искорењивању једног дана.
Сарадња са српским научницима
Доктор Бољевић и директор института „Гамалеја“ Александар Гинзбург разговарали су ових дана са министрима образовања, науке, здравља у Влади Србије, са председником Владе Србије, разговарали су на Торлаку са директором те институције, као и са замеником председника Скупштине. Након свих разговора, јасно је подвучено да ће сарадња између Србије и Русије по питању развоја и евентуалне производње ових вакцина кренути у неколико праваца.
Србија ће да се укључи у израду вакцине, јер су то све генетске методологије и оне морају имати етноспецифичност. Ми не можемо користити материјале из Кине или Америке, пошто ће долазити до великих грешака. Са друге стране, Срби и Руси су толико етноспецифично једнаки, да се на то гледа као на једну популацију.
Нека од потребних биоклиничких испитивања вршиће се у Крагујевцу, под надзором професора Владимира Јаковљевића, бившег декана Медицинског факултета у Крагујевцу.
Институт Торлак
© Sputnik / Радоје Пантовић
Ми бисмо предложили да Србија буде центар за ту вакцину на целом простору Балкана, а у будућности још и шире. Српска страна ће руској страни давати материјале канцера. И Руси могу прибављати материјале, али што буде више прикупљених различитих материјала, вакцина ће бити успешнија. Након добијања потребних материјала, они ће бити укључени у информативну базу.
За Нобела
Професор Владимир Јаковљевић, доскорашњи декан и актуелни саветник министра просвете за високо образовање каже за Спутњик да је руско-српска сарадња на овом пољу базирана на врло активној сарадњи управо са професором Бољевићем, Србином који је у Русији студирао медицину, специјализирао, магистрирао и докторирао и који је сада на челу катедре у Москви.
Ми смо дугогодишњи сарадници и то се у пракси огледа у врло честим узајамним посетама. Од 2017. сам гостујући професор на његовој катедри, а тамо су на различитим катедрама почела да гостују још четири наша млада професора са крагујевачког факултета. У току те сарадње, ми смо радили на многим заједничким радовима и пројектима.
Крагујевачки Универзитет је доделио почасни докторат професору Гинзбургу, а професор Јаковљевић верује да се ради о човеку који би, само да није геополитичких утицаја какви владају данас, засигурно би био добитник Нобелове награде у свом научном пољу.
Погледајте и: