ЕКОНОМИЈА

Безбедност и квалитет није исто: Шта је повучено са тржишта Србија и каква су права потрошача

Од почетка године, према евиденцији базе НЕПРО, са рафова у радњама повучено је више од 80 артикала. Професорка физичке хемије Светлана Станишић каже да повлачење производа указује да функционише систем контроле и истиче да оно што је безбедно не мора да значи да је добро.
Sputnik
Небезбедни производи углавном су у Србију стизали из иностранства, четвртина њих су играчке, одећа, опрема за кућу и мали кућни апарати. Како су успели да стигну до тржишта и поред контроле? Колико су опасни? Ко сноси највећу одговорност? Каква су права оних који купе производ за који се испостави да је опасан?
"Не једите га – садржи канцероген метал", "Повучена два производа са тржишта Србије – представљају ризик за здравље", "Повучен производ за децу због ризика од гушења" - само су неки од наслова, које смо могли да прочитамо претходних недеља.

Контрола на свим нивоима

Професорка физичке хемије Светлана Станишић рекла је за РТС да евиденција повучених производа указује да функционише систем контрола, јер на другим местима где је све у реду и немамо информације да је неки производ небезбедан не значи да је све тако, већ да контрола можда није урађена.
"Не можете да исконтролишете сваки производ који дође на тржиште. Безбедност хране сада је на највишем нивоу, међутим сада много више знамо, што не искључује људску грешку. Најчешће се дешавају хемијске контаминације", навела је Станишићева.
Весна Перинчић из Републичке уније потрошача каже да се контрола врши на свим нивоима, али увек може да дође до појаве небезбедних производа. Она сматра да имамо низ закона који регулишу ту област и да је систем у том погледу у потпуности заокружен.
Станишићева је истакла да је поверење потрошача пољуљано причом о афлатоксину, па затим враћањем српског поврћа и воћа са границе због пестицида.
"То је одговорност произвођача. Код нас није регулисана куповина пестицида као у неким земљама, где се зна у односу на то колико вам је газдинство колико пестицида можете да купите", навела је она.

Безбедност и квалитет није исто

Безбедност и квалитет хране није исто, рекла је Станишићева и указала да људи често мисле да ако је нешто безбедно да је то и добро. Састојци који се налазе у чипсу или у сувом месу су такође канцерогени. Завод за јавно здравље у Србији објавио је податак да се у нашој земљи више пије алкохола него млека", додаје она.
Перинчићева има савет за све потрошаче да пријаве инспекцији сумњив производ.
"Портошачи имају право на повраћај новца ако се неки производ прогласи небезбедним. Рачун није неопходан за повраћај новца, чим се пусти информација да је производ небезбедан", напомиње она.
Погледајте и:
Коментар