Осим ако не предузму мере из његовог извештаја о будућој европској конкурентности које се, међутим, већ сада о(т)писују као немогуће. За почетак, већ и зато што предвиђених бар 800 милијарди евра годишње за инвестиције постоји таман колико и магични штапић за решавање осталих нагомиланих проблема европске економије.
Рецесија и стагнација
У понедељак, кад се исход избора у покрајини Бранденбург показао утешним утолико што су владајуће социјалдемократе остале за длаку испред Алтернативе за Немачку иако с остатком радикалног центра, демохришћанима, немају већину, стигли су и најновији резултати истраживања о економској активности у Немачкој.
Разочарење чак није ни било неочекивано кад је саопштено да компаније укидају радна места по најбржој стопи у последњих 15 година, то јест од прошле светске економске кризе (не рачунајући период ковида); да је највећа европска економија ослабила четврти месец заредом, те да се индустријска производња смањила поготово. Што ће рећи да остаје заглављена између рецесионих падова и, у повољнијем исходу, стагнације на тим нижим нивоима које је достигла.
У сваком случају, више него довољно да главни економиста Комерцијалне банке из Хамбурга Сиријус де ла Рубија прогласи да је долазак нове техничке рецесије – негативан раст, дакле економски пад у два узастопна квартала – ”готова ствар”. Уз опомену да се ”пад у производном сектору опет продубио, и избрисао сву наду у брз опоравак. Индустријска производња сурвала се по најбржој стопи ове године, уз колапс у новим поруџбинама (који најављује даље сурвавање производње)… Ове забрињавајуће бројке”, додаје Де ла Рубија, ”по свему судећи интензивираће текућу дебату у Немачкој о ризику од деиндустријализације… Оптимизам је нешто што припада прошлости. Произвођачи су буквално у депресији у погледу своје будуће активности, са све мањим очекивањима да ће им наредне године бити боље. У запрепашћујућем заокрету, умерени оптимизам из августа брзо се претворио у најжешћи песимизам у септембру. Овај нагли преокрет је највероватније повезан с таласом негативних наслова око ’Фолксвагена’, који баца сенку на ширу индустрију,” констатује главни економиста Комерцијалне банке из Хамбурга.
Три шокантне вести
И заиста, бар три вести које се оцењују као шокантне стигле су из немачке индустрије протеклих дана – ”Фолксваген” планира да укине до 30 хиљада радних места и да, први пут од оснивања пре 87 година, затвори своје фабрике у Немачкој; банкрот је прогласила компанија ВКВ, произвођач делова за ”Фолксваген”, ”Мерцедес” и БМВ – што значи да се невоља шири ланцем производње – о чему даље сведочи и то што је и гигант као што је ”Бош” објавио да су угрожене хиљаде радних места у његовим постројењима у Немачкој која раде за тамошњу ауто-индустрију.
”Читав немачки просперитет зависи од аутомобилске индустрије”, забринут је Јенс Шпан, заменик шефа посланичке групе опозиционих демохришћана у Бундестагу, уз позив на предузимање хитних мера јер, упозорава, ”то је једини начин да се осигурају стотине хиљада радних места у Немачкој”.
Спора агонија Европе
Бројка, изгледа, није претерана, јер, из Немачке стижу и вести да заразна несигурност с аутомобилске прелази и на индустрију челика која запошљава око 80 хиљада радника.
”Већина произвођача редукује производњу услед смањене потражње, изазване слабошћу у аутомобилском и машинском сектору. Током прошле године акције ’ТисенКрупа’ изгубиле су скоро 60 одсто вредности,” указује се у једној од анализа, у којој се најављује ”грубо економско буђење Немачке” и констатује да ова земља ”напокон излази из прве фазе економске ожалошћености – из фазе порицања… Немци се напокон суочавају с реалношћу да су у дубокој кризи, јер четири јахача њихове економске Апокалипсе постају очигледни: егзодус крупне индустрије; рапидно погоршавање демографске слике; распад инфраструктуре и недостатак иновација.”
Све у свему, биће да управо овако почиње она ”спора агонија” на коју упозорава Марио Драги уз извештај о будућој европској (не)конкурентности који му је наручила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
Има ли лека за ту агонију? Шта је узрок опадања немачке и европске привреде? И где се налази дно које могу да досегну? О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили некадашњи дописник ”Политике” из Немачке Мирослав Стојановић и економиста Мирослав Јовановић, професор са Универзитета у Женеви.
(погледајте видео)