Сјај боја Николаја Краснова | Орбита културе

Како је мајсторство потребно да би се у слици сена или спржених сунцокрета изразило и насликало присуство сунца, да ли је мир на његовим платнима проузрокован унутрашњим миром сликара, ненарушеним чак ни траумом рата и напуштањем Сарајева, шта данас значи уверење да треба пустити да „све протече и отече“, али и зашто је Ратко Лалић жив сликар и годину дана после смрти – разговарамо са Сањом Бјелановић Јанковић, власницом галерије „Сањај“ у којој је отворена изложба слика Ратка Лалића „Сећање – Записи из природе“.

О две изложбе посвећене чувеном руском архитекти Николају Краснову – “Свестрани уметник Николај Краснов – архитектонско наслеђе Београда“ постављеној у Свечаној сали Градског завода за заштиту споменика културе, као и поставци „Свестрани уметник Николај Петрович Крансов: акварели и цртежи“, отвореној у Спомен-збирци Павла Бељанског разговарамо са историчарком уметности Бојана Ибрајтер Газибара, вишим конзерватором Градског завода за заштиту споменика културе.

Да ли је путовање заправо трагање за идеалом човечанства, жудња за смислом који нам изнова показује да је људска култура бесмртна питамо ауторку путописне књиге „Мелодије Европе“ Весну Алексић, награђиваног писца за децу чији је прозни искорак у путопис препознат и овенчан угледном наградом „Љубомир Ненадовић“.

А да је данас више него икад пре теже доћи до одговора на питања шта је просвећеност и шта значи просвећивати данас потврђује округли сто на ову тему недавно организован у Задужбини „Доситеј Обрадовић“. О једној од најозбиљнијих друштвених тема разговарамо са учесницима скупа проф. др Ненадом Николићем и проф. др Ирином Деретић.

Гошћа „Орбите културе“ је и руска флаутисткиња Ирина Стачинска која је у Руском дому у Београду премијерно извела дело „Балкански ветар” руског композитора Дениса Хорова, а током боравка у српској престоници одржала је и мастер-класове за српске флаутисте.