Откривена велика енигма Космаја: Светиња у средишту римског рудника /видео/

На простору три планине Шумадије Римљани су имали огроман рудник сребра и олова. Овај простор крије читав комплекс грађевина, рударска окна, гробове, али и 300 метара дугачко утврђење, Градину, у коју је могло да се смести до хиљаду војника. На улазу у утврђење је ротонда.

До ње се долази преко затрпаних насеља у којима се становало у 2.,3. и 4. веку. Све је сакрила шума, на срећу археолога.

Прва истраживања почела су крајем 19. века и била скромна и спорадична, све до 2015. године, када се мачете за пробијање густе шуме и ашова прихватио археолог Народног музеја Адам Црнобрња, председник Српског археолошког друштва. У откривање тајне рудника с њим је пошао и редитељ Растко Шејић.

„Први пут излазимо на терен, 2016., цича зима, трчимо за човеком који је бивши атлетичар, коме попети се на хиљаду метара није велики проблем. Трчи читава екипа кроз оно грање, он крчи пут. Прича да сва рударска налазишта припадају једној породици из Рима и да је указом одређено да они имају екстериторијалност у односу на остатак Рима, да би на најбољи начин користили природне ресурсе освојене територије“, прича Шејић садржај јединственог филма који је снимио.

Додаје да, ко не памти, изнова проживљава, а Срби имају учење о забораву, да забораве одакле су кренули, да случајно не би стигли у исходиште које дефинише и нашу будућност.

Црнобрња додаје да су рудници били под директним надзором римског цара, императори су се мењали, читаве династије, али су породице остајале исте. Свет је функционисао као данас.

„Остатке рудника и данас видимо, не морамо да гледамо јаме, имамо готово два километра јаловишта, шљаке, места где је дробљен камен. Иако је то била примитивна прерада, на том месту ништа није никло, већ 1700 година. Шумари су рачунали, они су ложили дрва да би топили метал, у 3. веку је нестало 60 квадратних километара шуме, до 17 километара удаљености од рудника“, каже Црнобрња.

Предивни мозаици, конзервирани под ротонде чији је пречник 6 метара, на коју су дограђена два низа просторија, 1958. године пренети су у Народни музеј. Сада су поново конзервирани, савременом методом и представљени на изложби која је у току у Народном музеју у Београду.

„Још увек не знамо ком је божанству претходни храм био посвећен, али имамо посредне назнаке које кажу да је неком хтонском божанству била посвећена, можда богињи Оркији чији је жртвеник нађен на Авали. У рудницима су се поштовала божанства подземног света. На то нам посредно указује део камене греде на којој је уклесан шишмиш. Он је пратио управо обележје хтонских божанстава“, објашњава археолог.

На основу мозаика и натписа, каснија црква је датована у другу половину или последњу четвртину трећег века.

Шејић каже да је рад на филму о цркви и целом простору рудника двоструко искуство, с једне стране то је снимање у немогућим условима које задаје природа, налик на ратно стање, а са друге, то је заиста рат, борба за очување нашег културног наслеђа.

Радећи са Црнобрњом и његовим колегама схватио је, каже, колико су српски археолози томе предани. Не раде посао, бити археолог у Србији, то је позив.

У филму је користио модерну технологију, 3Д, снимке из ваздуха да би гледаоцима дочарао просторност овог места, време невероватне привредне и људске активности у рудницима и око њих, јер ту је све врвело од живота.

„Један од његових помагача ми је открио да је колега Миливоје Величковић 50-тих нашао шпахтлу која је припадала професору који је такође ископавао гробницу, али не до краја. Он је ту оставио као обележивач. Исти тај алат заправо је оставио академик Никола Вулић, први истраживач који је ту радио почетком 20. века. То је археологија наше археологије“, објашњава Црнобрња.

Његови претходници наишли су на гробницу из 4. века, а он је пронашао две плоче са натписима још старијег датума из 3. и 2., које су донете са другог места. Ту су и делови друге камене пластике, гробница је саграђена из осам делова.

Растко Шејић откриће ове гробнице снимио је у реалном времену. Он је заправо у посебној мисији, филм о Ротонди један је од четири посвећена нашем археолошком наслеђу. То је његов допринос повратку на прави пут, ка исходишту. Први у серијалу документараца је снимљен поводом 140 година Српског археолошког друштва.

„Управо је ушао у званичну конкуренцију АТАФФ Фестивала у Мађарској, то је један од најважнијих фестивала у тој земљи који постоји од 60-тих година, на коме је гостовао и Емир Кустурица, држао је мастер клас. Надамо се да ће други филм кренути истим путем. Верујем да ће га видети и наша публика, али то зависи од уредника наших медија“, каже редитељ.

Од истраживања да ли на овом простору још има руде се, на срећу, одустало, па се саговорници Спутњика надају да ће део Космаја који крије ротонду у блиској будућности бити резерват природе и културног наслеђа.

Простор некадашњег рударског басена годинама је девастиран дивљим копањима, али сада би требало да га штити Закон о културном наслеђу који је тешко применити на оваквом терену. Ипак, постоји велики план да се заиста заштити.

„Тренутно је у поступку израда планског документа који дефинише Подручје посебне намене Авала- Космај, Народни музеј Србије укључио се у његову израду. Сада смо у фази израде плана заштите културног наслеђа. Са урбанистима је већ договорено да у том плану постоји срце културног и природно наслеђа, а то је управо ових 5 квадратних километара римских рудника“.

Црнобрња додаје да постоје и акциони планови како простор развијати у наредних пет година. Ротонда би требало да буде до краја истражена, реконструисана лаким материјалима, планирана је и реконструкција мозаика, постављање реплика десетина римских споменика који су пронађени. Ту су и римске терме које су затрпане 1958. Ако се план оствари биће то највећи и најлепши археолошки парк у овом делу Европе.

Изложба о ротонди у Стојнику у Народном музеју Србије отворена је до 3. новембра.