На тај начин Вашингтон заправо планира да подржи румунски програм модернизације одбране. Румунско Министарство одбране ће имати директан приступ суми од 700 милиона долара, док ће до 220 милиона долара бити усмерено ка државној компанији РОМАРМ која контролише 15 предузећа која производе оружје и муницију, укључујући барут и навођене ракете.
„Јасно је да они сада јачају земље другог ешалона, јер они мисле да ће, ако Русија победи у Украјини, следеће на реду бити земље НАТО-а које су географски лоциране у близини - балтичке државе, Пољска и та иста Румунија.Јасно је да са тим новцем не могу да добију рат, али је очигледно да ће се САД сада бавити јачањем свих земаља другог ешалона. Односно, они се припремају за наставак сукоба, јер им је јасно да не могу да победе у Украјини. Ако је Украјина сада на челу у обуздавању Русије, онда би следеће, хипотетички, могле да буду и друге земље, укључујући и Румунију. Због тога јачају крила и позадину“, каже Блохин.
Блохин додаје да све то води „ка општој напетости, јачању трке у наоружању и повећању војних буџета“.
Румунија, чланица НАТО-а и Европске уније, планира да потроши 2,5 одсто свог БДП-а на одбрану.
„Не треба заборавити да се у Румунији распоређени елементи америчког система противаркетне одбране, а амерички ПРО изузетно негативно утиче на стратешку стабилност између Русије и Сједињених Држава и зато је јасно да им је Румунија изузетно важна. Није им важно, нити жао да Румуне шаљу у борбу против Руса, али им је Румунија због близине Русији веома важна, као што су им из тог разлога важне и Пољска и балтичке државе“, објашњава Блохин.
Румунија јача војну инфраструктуру за будући сукоб са Русијом
Блохин каже да сума од 920 милиона планираних за Румунију није значајна у поређењу са износима које Запад сада издваја за Украјину.
„Данас Украјина добија највише западних донација, јер се тамо сада води прави рат, а у Румунији је у току стварање инфраструктуре за период који ће уследити после украјинског сукоба. Они се спремају - јачају за будући рат, а сада је Украјина прави проблем за Запад. Према томе, тај износ је мали“, истиче Блохин.
Према најскромнијим проценама, колективни Запад је пружио помоћ Украјини у износу од скоро 300 милијарди долара, док за Румунију издваја тек нешто мање од милијарде.
„Износ је мали, али замислите да та таква сума капље сваке године, а да војна инфраструктура јача. Дакле, ово је припрема за следећи рат - за следећи могући сукоб између Русије и НАТО земаља“, оцењује Блохин.
На питање какве мере предузима Русија за супротстављање могућим претњама из Румуније и других НАТО савезника, Блохин каже да је сада главна мера успешно спровођење специјалне војне операције. Најважније је, додаје он, решавања украјинског сукоба.
„Сада се прво, условно говорећи, морамо позабавити Украјином, а онда ће се, наравно, и ти проблеми решавати. Ако тамо буду распоређени разни ударни системи, онда је јасно да и ми број циљева морамо проширити. То се не односи само на Румунију, него на све земље у близини граница одакле долази претња, укључујући и Финску. Оне су све зона ризика и за нас, и за Запад и за њих саме, јер себе позиционирају као могуће нападаче“, закључио је експерт.
Иначе, кредит, који је додељен од стране Сједињених Америчких Држава за Румунију има план отплате од 12 година.