ЕКСКЛУЗИВНО Срђан Ђоковић: Без Косова смо само прашина – Новак остаје у Србији поносан што је Србин

Гостујући у емисији „Маша и...“ Срђан Ђоковић говорио је о трновитом путу до самог врха света кроз који је прошла његова породица, о васпитавању деце у духу православља и традиционалних вредности, али је открио и неке мање познате детаље из најранијег животног доба свог најстаријег сина, најбољег спортисте свих времена – Новака Ђоковића.

„Апсолутно сам био уверен да ће он бити најбољи у томе што буде радио. А стицајем околности се догодило да се бави тенисом. Требало је да буде скијаш као цела наша породица и са моје и са женине стране. Када је Новак био беба од осам месеци, носио сам га у кенгур носиљци на грудима и са њим скијао сатима на Копаонику. Тако да је он требало да буде скијаш“, открио је Новаков отац.

Ђоковић недвосмислено истиче да је почетак Новакове каријере био све само не – лак.
„Све се поклопило са ужасним стањем које је било у нашој земљи – и бомбардовање и санкције и визе и блокаде у сваком погледу. Сваки његов одлазак на те турнирчиће мале до 12, 14, 16 година по Европи и свету је био велики проблем јер је он морао заједно са својим пратиоцима и својим оцем да тражи визу разним земљама да би одлазио тамо. Није било лако бити Србин у том Западном свету који нас је, у ствари, и бомбардовао и урадио то што је урадио. А ми за време бомбардовања нисмо отишли из наше земље. Ми смо два и по месеца са децом, Новаком који је 1999. имао 12 година, Марком који је имао 8 и Ђорђем који је имао 4 године, остали у својој земљи и у свом граду и скривали се по бункерима једно време, онда се више нисмо ни скривали него су они тренирали на тениском клубу Партизан све време док су авиони летели изнад града и бомбардовали. То је било стварно једно ужасно време и у том ужасном времену он је стасавао и чини ми се да га је сва та ситуација која се дешавала са свим тим одвратним стварима очврснула и показала му да он једноставно мора да се бори много више од осталих да би постао то што је и постао“, присећа се Срђан.

Наш саговорник наглашава да је Новак и у Паризу, када је освојио златну олимпијску медаљу и тиме заокружио свој спортски успех на свим пољима и показао да је најбољи спортиста свих времена, показао да је крст звезда водиља и да без вере у Бога и у свој народ, немамо шта да тражимо: „Ми смо тако васпитали нашу децу, и они се тако и понашају и зато су цењени, вољени и поштовани свуда где год се нађу у свету“.
Борба за Косово и Метохију

Упитан да прокоментарише бруталне нападне на православне светиње од Косова и Метохије до Украјине, Ђоковић подсећа на важност српског једниства када је у питању статус наше покрајине.

„Косово је срце Србије, то није флоскула, то је истина јер ми смо без Косова прашина, празан простор, ми једноставно не постојимо. Као што је за Јевреје Јерусалим или за муслимане Мека и Медина или за католичанство Ватикан – за нас је Косово и Метохија. Ми без Косова и Метохије не постојимо. Никада се Косово неће признати као отуђени део од Србије. Косово ће увек бити у нашим телима и нашим срцима, не треба признати Косово и пустити будућим генерацијама да се изборе за поштовање и за неуништавање српских светиња где се год буду налазиле, а нарочито се то дешава на Косову, а у ствари су на Косову те најстарије наше светиње и одатле смо сви потекли као Срби и кренули смо по свету да живимо и радимо“, објашњава наш саговорник.

Новаков отац се дотакао и ситуације на светској геополитичкој сцени. Према његовим речима, живимо у веома опасном времену не само за супер силе него и за све мале народе којима и ми припадамо.

„Сведоци смо кризних жаришта која се дешавају и у Украјини, ево и у Русији и на Блиском Истоку и свуда. Сматрам да ти људи који потпирују те сукобе свуда по свету, у ствари, не мисле својом главом и не мисле на сутра јер је толико опасна ситуација и ја се бојим за опстанак људске врсте на кугли земаљској. Мислим да под хитно треба сести за сто, договорити се јер рат никоме ништа донео лепо није као ни нама. Ми смо преживели нажалост 75 дана бомбардовања, били смо мали, немоћни, нисмо могли да одговоримо никоме и врло добро знамо како је живети када ти изнад главе лете бомбардери и бацају бомбе и страдају и цивили и деца и стари и млади. Сигуран сам да сви они актери који утичу на глобалну ситуацију у свету треба да седну за сто и да се под хитно договоре ако мисле да наставимо да живимо на овој прелепој планети Земљи сви заједно“, прецизира Срђан.

Говорећи о забранама руским спортистима да учествују на великим турнирима или да учествују под условом да се одрекну заставе и химне своје земље, Ђоковић оштро каже:
„То је за мене ужасна ситуација. Ја не знам какве спортисти имају везе са било каквим сукобима. Они су спортисти, само спортисти и спортисти треба да се баве спортом и само спортом и не треба их повезивати са било каквим проблемима и сукобима и политичким ситуацијама. Мислим да ускраћивање руским спортистима одлазак на Олимпијаду и на та велика такмичења нема никаквог смисла јер само стварају контра ефекат, а без Русије и тих врхунских спортиста у свим спортовима из Русије, то у ствари, и нису најјача такмичења јер су њих ускратили за ко зна колико десетина медаља.