Они су закључили да се басен Коније у тој висоравни непрестано преобликује милионима година, узрокујући истовремено тоњење и издизање Земљине коре.
Студија, објављена у „Nature Communications“, показује да је потонуће у региону последица вишестепеног литосферског капања – феномена који је добио име по нестабилности стеновитих материјала који чине Земљину кору и горњи омотач.
„Проучавајући сателитске податке, приметили смо кружну карактеристику у басену Конија где се кора спушта или се басен продубљује“, изјавила главни аутор студије Џулија Андерсен са Универзитета у Торонту.
Литосферско капање
Литосферско капање настаје када доња кора, загрејана на одређену температуру почне да тоне. Како се густи фрагменти стена испод површине одвајају и тону у течнији слој омотача планете, на површини се формирају главни облици рељефа, као што су басени.
Подаци показују да се висораван у Турској подигла за чак један километар у последњих 10 милиона година због феномена литосферског капања, наводи „Сајенс алерт“. Басен Конија, међутим, опада брзином од 20 милиметара годишње, због чега су научници закључили да басен пролази кроз секундарно литосферско капање.
Како би потврдили свој модел, научници су симулирали капање у лабораторију користећи силиконски полимер и глину за моделирање како би опонашали Земљине слојеве. Приметили су да је с временом секундарно капање повукло кору према доле и почело да ствара басен.
Погледајте и: