Иако је председник Аустрије неколико дана пре недељних избора искључио могућност да мандат за састав нове аустријске владе додели лидеру Слободара Хансу Киклу, Малешевић наглашава да је давање налога за формирању владе лидеру оне странке која је добила највише гласова на изборима - део аустријске политичке културе.
„Већ имамо узбуну међу левичарским странкама да то не уради, али ипак полазимо од тога да је рекао да ће разговарати са свима, тако да мислим да ће се држати утврђене политичке културе. А она налаже да мандат додели Херберту Киклу, а онда ћемо видети да ли ће Кикл у успети или не. У принципу, ми већ имамо формиран програм. У владу се улази само са тим програмом, уз ситна или никаква одступања, посебно када се ради о питањима азила, миграције, заштите граница и тако даље“, истиче Малешевић.
Или Кикл или нико
У центру пажње аустријске јавности је, дакле, Херберт Кикл, лидер Слободара (ФПО), који је партију успео да извуче из кризе после „афере Ибица“ и оствари историјски резултат – ФПО је освојио 28,8 одсто гласова.
Међутим, сарадњом са Киклом противе се, како председник Ван дер Белен, тако и лидер конзервативних Народњака (ОВП) и канцелар Карл Нехамер, који су у више наврата још и пре изборног дана, наглашавали да коалиција са Киклом, а поготово то да он постане канцелар, не долази у обзир.
Нехамерова ОВП налази се на другом месту са освојених 26,3 одсто освојених гласова, али то је пад од 11 одсто у односу на претходне изборе, док су Зелени пали за више од пет одсто, освојивши 8,3 одсто гласова.
Социјалдемократе (СПД) су остварили најгори резултат од оснивања странке 1889, иако су освојили 21,1 одсто гласова, што је отприлике исто као и на прошлим изборима. Раст су међу странкама главног тока забележили једино Либерали (НЕОС) са освојених 9,1 одсто гласова.
Иако је искључио сарадњу са Киклом, Нехамер, међутим, није искључио могућност сарадње са Слободарском партијом. Али, како Малешевић каже, такав сценарио био би понављање онога што су Слободари урадили 2002, када су пристали да у владу не уђе тадашњи страначки вођа, контроверзни Јерг Хајдер.
„То се показало као врло лоше, тако да би било јако глупо са наше стране да поново пристанемо на исту ствар. Већ је речено да, ако постављамо канцелара, онда би требало да буде Кикл. То је наша почетна позиција“, изричит је наш саговорник.
Да ли је могућа коалиција без Слободара
Са друге стране, Малешевић не искључује могућност да налог од председника за формирање владе добије и неко други, поготово зато што је шеф државе слободан и независан у одлуци коме поверити мандат. Тако би могла да буде формирана „велика коалиција“ између Народњака и Социјалдемократа (ове две партије заједно за сада имају већину од једног мандата, али Малешевић, како каже, очекује да та већина буде три до четири посланика како гласови добијени поштом буду пребројавани) или трипартитна коалиција ове две странке са Либералима, што би било први пут у парламентарној историји Дунавске републике.
Али, проблем је у томе што би, на пример, Удружење индустријалаца Аустрије, моћна еснафска организација која има велики утицај на ОВП, желела да Аустрија, због економске ситуације, у наредном периоду има конзервативну владу, а Социјалдемократе се у тај концепт не уклапају. Уз то и Сами Социјалдемократи налазе се у кризи и питање је ко ће их након избора предводити, напомиње Малешевић.
Опасно игнорисати Слободаре
Према речима др Душана Достанића, научног сарадника Института за политичке студије, слободарско-народњачка коалиција чини се немогућом не само због Нехамерове нетрпељивости према Киклу. Народњаци су до сада били у коалицији са Зеленима и водили су политику која се кретала у обрнутом смеру од онога који би водила Киклова влада.
„На основу тога могуће је закључити да је коалиција између Слободарске странке и народне партије тешко могућа“, сматра он и додаје да је у овом тренутку тешко одредити шта је у аустријској политици могуће.
Оно што је јасно је то да су грађани незадовољни досадашњом политиком, коју је водила коалиција Народњака и Зелених.
„Видимо оно што видимо и у Немачкој или у другим државама Европе: постоји незадовољство владајућом гарнитуром и политиком, постоји јачање опозиције која долази са деснице, али постоји и идеја да се те опозиционе снаге држе окружене и да им се не дозволи приступ власти“, оцењује Достанић.
Последице таквих одлука не могу бити добре, јер игнорисање воље скоро трећине грађана, незадовољство неће нестати. То се види на примеру Немачке, где популарност Алтернативе за Немачку расте како расту притисци на њу, додаје он.
Зашто Аустријанци гласају за Слободаре
Када се погледају истраживања због чега Аустријанци гласају за Слободарску странку, види се да је превасходни разлог питање миграције.
„Ради се о конкретним питањима повезаним са имиграцијом – порастом криминала, падом унутрашње безбедности, културним променама до којих долази. Дакле, обични људи то више не могу да прихватају. Други мотиви односи се на украјинску кризу и интервенције по свету. Грађани се питају да ли су те авантуре у националном интересу Аустрије. И наравно, све је то повезано са незадовољством због пада стандарда. Дакле, један део људи сматра да лошије живи у односу на то како је живео пре двадесет или тридесет година“, објашњава Достанић.
Ове теме једино Слободарска партија актуелизује, док друге партије настоје да их минимизују или их игноришу.
„Дакле, не ради се само о томе хоће ли једној странци или појединцу бити дозвољено да учествује у власти. ради се о много крупнијој ствари, о игнорисању оних тема које та странка покреће, а које су очигледно теме које имају значаја за велики број бирача“, закључује Достанић.
Погледајте и: