Кад је Црна Гора у питању, подгорички избори су увек врло важни, јер Подгорица представља практично трећину, а суштински и више од трећине бирачког тела, да не говоримо о симболичком значају и политичкој тежини онога ко држи власт, каже Вукадиновић за Спутњик.
Тако да се не могу занемаривати ефекти јучерашњих избора иако они нису имали ону тежину какву су имали претходни избори у Подгорици који су најавили пут пораза ДПС који је уследио већ следеће године, додаје Вукадиновић.
Импресиван проценат ДПС, али скроман број гласова
Катаклизма ДПС-а која је потом уследила и на председничким и на парламентарним изборима најављена је у Подгорици убедљивом победом тзв. августовске већине над ДПС-ом пре две године, подсећа Вукадиновић.
Иако би се могло рећи да исход убедљиво најважнијих локалних избора у Црној Гори најављује пут повратка ДПС, резултате би требало погледати мало пажљивије и дубље, зато што нам једно говоре проценти, а нешто другачије ствари стоје кад погледамо бројке, сматра Вукадиновић.
„Другим речима, проценти су одлични не само по ДПС него и по читаву ту прођукановићевску линију и струју црногорске политике. Јер не само да је ДПС освојио скоро 30 одсто него је и ова још црногорскија и радикалнија опција у црногорској политици окупљена око СДП-а, СДА и сличних освојила нешто мање од шест одсто. И плус, доскорашњи премијер Црне Горе из ДПС Душко Марковић такође је прешао цензус и добио два одборника. Тако кад саберете те бројке и додате на овај резултат ДПС, онда је то више него импресиван проценат.“
Са друге стране, број освојених гласова, с обзиром на изненађујуће малу излазност није толико импресиван, тако да се не може рећи да је ДПС толико победио колико су странке „августовске већине“ изгубиле, јер је велики део њихових бирача апстинирао, додаје Вукадиновић.
Највећи губитници – Милатовић и Спајић
Није било очекивано да се понови излазност од скоро 70 одсто као на изборима пре две године, али је за само пола изборног циклуса на биралишта изашло скоро 15 одсто мање бирача, истиче Вукадиновић.
„Дакле, није порасла та ђукановићевска или монтенегринска већина него је значајно опао проценат оних који су изашли и гласали за друге опције на које се подлила и разлила она већина која је омогућила промену 30. августа 2020. Тако да мислим да те странке и сада владајуће већине и оне које нису сада у влади али су партиципрале у тој промени, морају озбиљно да се замисле докле су стигле и где их је довела та међусобна суревњивост и беспоштедни сукоби око важних, али најчешће око неважних ствари. Понекад само око сујете или престижа, а понекад и око евентуално неке расподеле политичких позиција и политичког плена.“
Сви они су, генерално на губитку, а највећи губитак су забележили они који су највише профитирали од промена, а то су председник Јаков Милатовић и премијер Милојко Спајић. Њих двојица су и појединачно и збирно гледано највећи губитници, иако су на изборе изашли у коалицији са блиским партнерима, Милатовић са Абазовићем, а Спајић са Демократама, додаје Вукадиновић.
Српске странке – глас разума
Међутим, Милатовић и Абазовић имају сатисфакцију која вероватно ублажава незадовољство због слабог резултата а то је чињеница да ће формирања власти у Подгорици зависти од њих, сматра Вукадиновић.
„Можда најсолиднији резултат који не даје основ за еуфорију, али ни за неку трагику нити велико незадовољство јесте резултат просрпске групације око Андрије Мандића и Милана Кнежевића који су прешли за њих магичну границу од 20 одсто. Пре тога су се удружили, што је за сваку похвалу, и практично први пут изашли у једној логичној и кохерентној колони. Није се расуло много српских гласова осим можда на ову Кадићеву групацију. А да је и он ту био, тај резултат би био још импресивнији и били би други по броју гласова, одмах иза ДПС-а.“
Просрпска коалиција се сада јавља и као неки глас разума и они позивају странке и лидере бише „Амфилохијеве већине“ да се удруже, јер кад се оне саставе имају јасну већину над монтенегринским политичким крилом, додаје Вукадиновић.
Више од жутог, мање од црвеног картона
Међутим, резултати подгоричких избора су „више од жутог и тек за нијансу нешто мање од црвеног картона“ за странке, лидере и гласаче „августовске већине“ и то би требало да схвате као озбиљну опомену да промене нешто и свом у наступу и у суштини, сматра Вукадиновић.
Према његовим речима, постоји могућност да у Подгорици дође до понављања локалних избора уколико групација око Милатовића и Абазовића не подржи ниједну страну, али то не изгледа превише вероватно.
„То је могуће, мада није превише вероватно због тога што они нису групација у надолажењу па да хоће да побољшају свој резултат. Можда би могли да се надају нечем бољем јер су као задржали принципијелност, али да су освојили 15 одсто рецимо, а да и даље власт зависи од њих онда би се могао замислити сценарио понављања избора односно 'будвански сценарио'. Сада са овако реално скромним процентом, поготово са скромнијим бројем гласова који је свакако испод очекивања, питање је да ли ће се они определити за ту врсту хазарда. То била нека врста хазарда, помало коцке где би они могли бити пуковници или покојници.“
Тако да није искључено да дође до „будванског сценарија“ али је изазов власти у главном граду сувише велики због чега Вукадиновић сматра да ће се наћи неко решење без понављања избора.
Психолошки шок за Владу
На питање да ли се може очекивати пад црногорске владе и расписивање ванредних парламентарних избора, Вукадиновић одговара да је пад подршке владајућој већини на изборима у Подгорици далеко од драматичног који би је могао натерати да иде на нове изборе.
„То је више психолошки шок и ударац. Не верујем да су много ближи ванредни избори али свакако је то корак у том правцу јер они који чине окосницу и кичму републичке власти су забележили релативно слаб или скроман резултат. Али да парламентарна већина још увек није у питању, то верујем. Прилика за извлачење неких поука и поправни испит још постоји и не верујем да ће Милатовић и Абазовић успети да сруше Владу. Мада, можда ће то бити неки њихов захтев или услов приликом формирања власти у Подгорици, али не верујем да ће Спајић по цену политичког живота пристати на ванредне изборе јер је сувише уложио у формирање ове владе.“
Можда и буде поновљених избора у Подгорици мада верујем да ће се некако скрпити власт, али док се питају Спајић и Бечић, ванредних парламентарних избора неће бити, закључио је Вукадиновић.
Према прелиминарним резултатима избора у Подгорици, ДПС је освојио 19 мандата у градском парламенту (29,95 одсто гласова), ПЕС и Демократе 14 (21,77 одсто), коалиција окупљена око партија некадашњег Демократског фронта (ДФ) 13 (20,16 одсто), „За бољу Подгорицу“ шест (10,52 одсто), Европски савез три (5,43 одсто), а Преокрет и Странка европског прогреса (СЕП) по два мандата (3,33 и 3,08 одсто).
Погледајте и: