Како се наводи у саопштењу поверенице, очекује се да ће до 2050. године број старијих од 65 година глобално премашити 1,6 милијарди, а у Србији ће готово свака четврта особа до 2041. бити у тој старосној групи.
Она додаје да ови подаци треба да служе као основа за промену доминантног наратива о старијима као терету за друштво, а пре свега за креирање јавних политика у сусрет испуњењу потреба старијих за подршком.
"Морамо да се прилагођавамо новим условима и потребама старијих користећи добробити науке и технике, да обезбедимо реформу осигурања дуготрајне неге, више иновативних услуга, довољно институција за подршку које ће употребљавати савремене технологије у служби достојанства и права старијих и пружања неге и подршке формалним и неформалним неговатељима", рекла је Јанковић.
Велики број старијих како наглашава повереница, живе сами у сиромаштву или ризику да постану сиромашни, изложени су различитим врстама насиља, занемаривању, самозанемаривању, непоштовању и маргинализацији.
Институција Повереника организује округле столове широм Србије са циљем јачања локалних капацитета за смањење дискриминације старијих особа , а Јанковић истиче да је изузетно важно да се старији грађани што више укључују у различите аспекте друштвеног живота, као и да се подстичу толеранција и међугенерацијска солидарност.
О изазовима са којима се старије особе суочавају, као и о иновацијама у области дуготрајне неге, промоцији активног старења и дигиталне писмености говориће се у петак, 4. октобра, када ће бити одржана конференција под називом "Моја будућност - чија је брига?".
Погледајте и: