Хрватска ће помагати и даље Украјини, али та помоћ не може бити било какав облик учешћа припадника хрватске војске, јер би то подразумевало излазак из оквира националног интереса Хрватске и потенцијално угрожавало њене грађане.
Потврда става Милановића
Ово су речи хрватског председника Зорана Милановића који није дао сагласност на предлог хрватске Владе за учешће припадника Оружаних снага Хрватске у мисији подршке Украјини.
Милановић је на ово додао и да ако Влада буде инсистирала на томе, да ће даље одлучивати парламент двотрећинском већином.
Ратко Дмитровић, новинар и бивши министар за бригу о породици и демографију, каже да изјава Зорана Милановића није изненађење за оне које прате догађања у Хрватској.
„То је само наставак и мало директније одређивање у његовом ставу према ономе што се догађа између Украјине и Русије. Милановић је и на почетку ескалације овог сукоба рекао да не зна каква ће на крају бити резултат у смислу територијалних подела и слично, али да Русија тај рат никако не може да изгуби,“ напомиње Дмитровић.
Милановић је, истиче наш саговорник, због тога трпео критике на домаћем терену, али како је време пролазило и како су се пробијале информације шта је разлог тог сукоба, он је полако почео да добија подршку у Хрватској по том питању.
Брисел га не занима
„А све се то сводило на његову реченицу: „Онај ко хоће и ко подржава Украјину нека иде у Украјину и обуче униформу и ратује на страни Украјине.“ Тако да је овај став Милановића врло директан. Не знам до краја које су његове компетенције, односно, да ли он има све надлежности врховног команданта оружаних снага, и ко евентуално може да оспори ту одлуку, али мене лично овај његов став не изненађује,“ каже Дмитровић.
По његовом мишљењу, Милановића не занима превише шта ће Брисел да каже о свему овоме.
„Милановић није ово урадио да би се инатио Пленковићу, он њему иначе тера инат свакога дана на разне начине. Али ово није његов први случај „гурања прста у око“ службеном Бриселу. Он је неко ко је ту прилично аутономан, а сећам се бар десетак његових изјава које су биле окренуте или против институција Европске уније или директно против људи који су на челу Европске комисије. На пример, онако прилично жестоко и жустро говори да он нема амбиција као Пленковић за кога се мисли да планира да по окончању мандата буде нешто у администрацији ЕУ,“ каже Дмитровић.
Шта неће Милановић
Милановић те амбиције нема а, како каже наш саговорник, сигуран је да ће на идућим председничким изборима актуелни хрватски председник ући у други круг и освојити још један мандат.
У видео-обраћању Милановић је рекао да Хрватска на рат у Украјини ни на који начин не може битно да утиче, нити га може зауставити, али је напоменуо да промишљеном и одговорном политиком државних власти може спречити ширење рата према хрватским границама и обезбедити мир и безбедност свим хрватским грађанима, те да је зато одбио да да сагласност на одлуку о учешћу хрватске војске у мисији подршке Украјини.
Милановић је у саопштењу појаснио да је дао сагласност за учешће војске у 12 од 13 мисија широм света, укључујући Литванију, Пољску, Мађарску и и Бугарску, али не и за мисију везану за Украјину.
Како је појаснио, иако Влада Хрватске жели да пошаље војску у мисију подршке Украјини, спровођење такве одлуке је у његовој надлежности као врховног команданта Оружаних снага Хрватске. Одлука хрватске владе темељи се на одлуци НАТО-а донетој у јулу на самиту у Вашингтону, али Милановић који је присуствовао том скупу, каже да ни на који начин није био консултован по питању одлуке хрватске владе.
Милановић је рекао да док је председник неће допустити учешће војника у таквим активностима, јер то није национални интерес Хрватске и потенцијално угрожава све њене људе.