Арктик добија све већи значај од тренутка кад је Русија најавила стварање северног комуникацијског и поморског коридора који би ишао из Тихог океана, преко Северног леденог до Атлантског океана, каже Перишић за Спутњик.
Зашто се Запад узбунио због Арктика
Тај коридор би контролисала Русија уз помоћ Кине што је упалило аларм у Вашингтону и Европској унији и онда су САД организовале земље које излазе на арктички регион – Канади, Шведску, Норвешку, Финску и Данску да блокирају тај коридор, додаје Перишић.
„Како ће они то да спрече кад је цео тај појас тог поморског коридора преко Северног леденог океана у рукама Русије? И зашто је тај коридор значајан кад и преко других коридора у свету може да се обавља трговина? Зато што је то најкраћи и најјефтинији коридор између Далеког истока и Европе. И најбезбеднији. А Русија га контролише. Сад смо дошли у ситуацију да Русија први пут у светској историји контролише неки поморски коридор. То су увек контролисали Британци или Американци као њихови наследници после Другог светског рата. Американци су контролисали поморске коридоре од 1945. до овог раскола на линији Запад – Русија.“
Први пут у историји имамо ситуацију да Русија контролише поморски коридор који је најјефтинији и који ће самим тим бити и најефикаснији, а то је узбунило Канаду и натерало је да организује северне европске државе, додаје Перишић.
Америчке прокси-марионете у борби за руске ресурсе
Наравно, иза тога стоје САД које више никога не могу да организују и зато морају да ангажују своје прокси-марионете да се као супротставе Русији, сматра Перишић.
Друга ствар која је на Западу упалила звоно на узбуну је богатство Арктика где се налазе највећа налазишта природног гаса и нафте у свету која су неискоришћена, истиче Перишић.
„Русија је доказала још 2006. године да је дно испод Арктика, односно леденог покривача на Арктику, продужетак руског копна из Сибира. Што ће рећи да Русија има право на експлоатацију и централног дела Арктика. И то их највише боли. То је доказао један велики руски истраживач Артур Чилингаров који је био и посланик руске Думе. Он је спустио на дно Арктика нерђајућу заставу Руске Федерације и тиме дао до знања још 2006. године да је Арктик у суштини руски. Нико му се тада у свету није могао супротставити јер је изнео необориве доказе да је центар Арктика део руског копна. Ти докази су послати Уједињеним нацијама.“
Реч је о борби за ресурсе али је питање могу ли и како Канада и земље на северу Европе, па чак и САД које преко Аљаске излазе у арктички регион, да спрече Русију да користи своје ресурсе, додаје Перишић.
Војно непостојећа држава против Русије
Трећи сегмент значаја арктичког региона је војни, а Русија је тамо већ инсталирала своје војне инсталације и формирала посебан род војске – арктичке јединице, каже Перишић.
„Не заборавимо, Арктик је и најкраћа веза између Северне Америке и Русије, односно Евроазије, не само преко Тихог океана него и Северног леденог океана, тако да има изванредну стратешку важност. Поготово у неком будућем, ако до њега дође, нуклеарном сукобу јер то је најкраћа линија прелета руских интерконтиненталних нуклеарних ракета ка САД. И обрнуто. Арктик има тај значај и зато су Американци и по том питању нервозни. Значи, постоје три западне нервозе. Прва је због поморског коридора ког ће Русија да контролише, друга због економске снаге, односно ресурса Арктика и трећа је тај војни разлог.“
Канада која би наводно требало да организује војно присуство западних држава на Арктику нема никакве војне способности да изађе на Арктик, јер је у војном смислу непостојећа држава, закључио је Перишић.
Канада и земље северне Европе најавиле су план да оформе коалицију како би се супротставили наводним активностима Русије и Кине у Арктичком региону, преноси Блумберг.
Истиче се да је Министарство спољних послова Канаде прошле недеље организовало сусрет са министрима спољних послова Шведске, Норвешке, Финске и Данске у канадском граду Икалуит како би размотрили начине за успостављање дијалога о безбедности на Артику.
Погледајте и: