"Наравно, знамо где припадамо, Србија је на европском курсу", рекао је Ђурић за РТС.
Он је навео да после састанака у Њујорку и Вашингтону, али и Бриселу, верује да саговорници са којима су разговарали боље разумеју ситуацију на КиМ и положај српског народа.
"Мука нашег народа на КиМ је огромна", истакао је Ђурић и додао да сваки састанак користи да саговорницима приближи оно кроз шта наш народ пролази.
"Дипломатску борбу смо однели и на адресе које су традиционално подржавале Приштину. И у Вашингтону и у Бриселу данас знају за захтев Београда на повратак на пређашње стање. То пре свега подразумева повратак Срба у полицију на северу КиМ, одржавање избора у општинама на северу, а не да их воде људи који имају подршку 0,03 одсто грађана, као и да српске судије и тужиоци добију своје позиције у систему. Нисам оптимиста по том питању и мислим да ће Куртијев режим увек тражити начин да загорча живот Србима", навео је Ђурић.
Он је додао да Курти није очекивао снажан и промишљен отпор Србије и Срба са КиМ.
"Не реагујемо на прву лопту, као што би он желео, већ мудро у више колона - једна је ова дипломатска, друга је то што Србије има данас јачу економију и може финансијски боље да подржи Србе на КиМ, што се види и кроз, не само косовски додатак, него и кроз то што сад усвојамо закон о проглашењу Косова и Метохије за подручје посебне социјалне заштите", рекао је Ђурић.
Говорећи о забрани уласка српске робе на АП КиМ , Ђурић је истакао да блокада Куртијевог режима највише погађа оне које би најмања смела да погађа, а то су обични грађани, јер се због непласирања српских производа на тржиште КиМ продавнице затварају и људи остају без посла.
"То је животни проблем за наш народ на Косову и Метохији. Не ради се само о томе да ли ћете да купујете млеко 'Кравицу' или ћете да купујете неко млеко увезено ко зна одакле, већ се ради о томе да хиљаде и хиљаде и десетине хиљада не само наших људи економски пати због практично једне етно националистичке и шовинистичке политике", каже Ђурић.
Он додаје да је евидентна промена става Вашингтона и држава чланица ЕУ према Куртијевом режиму.
"У Вашингтону данас не можете чути гласове које подржавају једностране и некоординисане акције Куртијевог режима, већ и напротив. Имате доста разумевања данас и у Бриселу, дакле и код држава чланица ЕУ, од којих знамо да су већина признала независност Косова, и у САД за захтеве Београда за поврат на пређашње стање, статус qуо анте, како ми кажемо", додаје Ђурић.
Говорећи о десетогодишњици Берлинског процеса, Ђурић каже да атмосфера на међународним форумима за Србију никада није лака, јер, како указује, постоје они који такве форуме користе да Србији лепе етикете и покушавају да изазову неку непримерену реакцију.
"Да док они покушавају да отварају раке и ране из деведесетих, Србија говори о томе како ће у децембру да преузме председавање глобалним партнерством за вештачку интелигенцију. Србија показује како је 2,5 пута увећала свој БДП, како жели да гради путеве и мостове сарадња са свима у региону", истакао је Ђурић.
Он наводи да је Србија показала да води избалансирану и национално одговорну спољну политику пружене руке.
Говорећи о односима са Немачком, Ђурић је истакао да је економска сарадња Србије и Немачке у порасту, што је резултат стратешких разговора између председника Србије и немачког канцелара.
"Председник Вучић је са канцеларом Шолцом имао неколико пута последњих месеци стратешки важне разговоре који су допринели томе да Србија продуби своје економске шансе, јер је Немачка економија мотор европске економије и то грађанима Србије доноси и нова радна места и ако хоћете последично кроз то јачање и раст нашег БДП-а и веће плате и веће пензије", навео је Ђурић.
Указао је да се однос који је Вучић раније изградио са бившом немачком канцеларком Ангелом Меркел пренео на однос са канцеларом Шолцом, нарочито у последњих неколико месеци када се комуникација интензивирала, и да је он благотворан не само за наше билатералне односе, већ и за укупно позиционирање Србије у европским оквирима.
Иако су медији пренели да министарка спољних полсова Немачке Аналена Бербок очекује да ће на самиту Берлинског процеса 14. октобра доћи до прекретнице у односима на Западном Балкану, Ђурић истиче да се, мада је сарадња одлична по одређеним питањима, ипак, када је реч о КиМ, ставови разилазе.
Ђурић је нагласио да Србија не заборавља ни своје пријатеље из Африке, Латинске Америке и Азије и да је захваљујући таквој политици 27 земаља променило свој став када је реч о КиМ, тако да Србију данас по том питању подржава 110-111 земаља.
Погледајте и: