Како је рекао, најупечатљивији пример тога је скоро осамдесетогодишње одуговлачење спровођења консензусних резолуција о стварању независне палестинске државе која би требало да коегзистира у миру и безбедности са Израелом.
„Нема оправдања за терористички напад 7. октобра прошле године против израелских грађана иако се та трагедија користи за колективно кажњавање Палестинаца што се претворило у хуманитарну катастрофу без преседана. Убијање грађана Палестине америчким оружјем мора да престане“, истакао је Лавров и додао да је потребно гарантовати спровођење законског права Палестинаца на самоопределење и дозволити им да створе државу у границама из 1967. године, са главним градом у Источном Јерусалиму.
По питању Либана, Лавров је навео да је „нехумани напад“ на ту земљу само пример како се терористичке методе могу користити за постизање политичких циљева, те је тај злочин потребно истог тренутка истражити.
Истакао је и да власти САД ни на који начин нису осудиле копнену инвазију Израела на Либан чиме је стављено до знања да Вашингтон заправо охрабрује свог савезника да прошири зону војних операција.
Говорећи о Украјини, Лавров је навео да се та земља претворила у терористичку државу која већ 10 година терорише не само сопствене грађане, већ и грађане ван њених граница, а Запад, упркос свему томе, наставља да подржава Кијев и да улажње у Украјину огромна средства.
„Вреди ли уопште говорити о бесмислености и опасности идеје да се борба против једне нуклеарне земље попут Русије води до победе? Ништа мање бедмислени нису ни тврдње западних ментора Кијева да је једини пут мирног решења украјинског конфликта такозвана формула Зеленског. Бранећи тај ултиматум Запад се без икаквог стида позива на повељу УН захтевајући да се осигура територијални интегритет Украјине“, додаје Лавров.
У осврту на недавно одржану Генералну скупштину УН у Њујорку и форум под називом „Самит будућности“ руски дипломата је оценио да Запад жели да претвори платформу Уједињених нација у инструмент за пропагирање својих користољубивих намера, иако још увек није касно да се тој организацији удахне нови живот.
„Али то се не може учинити уз помоћ самита и декларација које немају везе са реалношћу, већ кроз враћање поверења по принципу суверене равноправности свих држава. За сада се то не дешава“, истиче он.