То што не може ни у сновима најекстремнијих русофила да се деси дипломатама из Москве, постао је рефрен америчког амбасадора у Београду.
Кристофер Хил већ други пут за само месец дана „обелодањује“ целокупној јавности нови спољнополитички курс Србије.
Најпре је, 12. септембра на дебати у Београду „Преглед политичких опција за Западни Балкан“, поручио да „нема сумње да Србија иде ка Западу“.
Кад је осетио да то није изазвало реакције вероватно се окуражио. Овог петка је еволуирао и појачао формулацију.
Гостујући на Факултету политичких наука са српским шефом дипломатије Марком Ђурићем, окупљене српске новинаре обавестио је да се Србија „дефинитивно окреће Западу“.
Хил се понаша као да је власт
Дакле, оно што ниједан актуелни државни званичник никада није саопштио грађанима, да се мења стратешко опредељење земље, имао је „част“ да саопшти гост из Америке.
Навикли смо да Хил буде у самододељеној улози окупационог управитеља и да испоставља уцене, захтеве, да покушава да „дели задатке“.
Навикли смо да Хил као „врховни ауторитет“ саветује Србе да одустану од Косова, да забораве НАТО агресију из 1999. а да као агресора гледају само Русију.
Навикли смо и да организује параде хомосексуалаца, да дели лекције који су медији слободни (западни), а које би требало забранити (руске).
Али, Хилу очигледно није довољно да са позиција светске силе покушава да утиче на политику Београда. Он би сада и да је креира.
Објавом да се Србија „дефинитивно окреће Западу“ он се понаша као инокосни и извршни орган власти у нашој земљи који суверено доноси одлуке и тумачи политику.
Он узима за себе право, да у присуству српског шефа дипломатије изјави да је Србија променила спољнополитички курс.
Јер, формулација, да се Србија „дефинитивно окреће Западу“ сигурно не значи да је пут ка ЕУ њено стратешко опредељење јер је то прокламована политика Србије још од Петог октобра 2000. (срећна годишњица ко слави).
А не значи ни то да је Србија спремна да имплементира западне вредности и стандарде пошто то ревносно чини и на своју штету више од две деценије – од „Болоње“ у просвети, до „Венеције“ у правосуђу и свакој другој друштвеној пори.
Метастаза пред изборе у САД
Хилова порука значи нешто сасвим друго. А јасно је свима: амерички „владар у покушају“ објавио је да је Србија спремна потпуно да окрене леђа Русији што у пракси значи и да се придружи западним санкцијама.
(Не)дипломатски кабадахија у ствари изговара да је Србија спремна да се одрекне Косова пошто је то заиста суштинско и „дефинитивно окретање Западу“ кроз прихватање Француско-немачког плана.
Хил нам је свима поручио да је Србија спремна да заборави на политику суверености, самосталности, неутралности у геополитичком лудилу и да се аутоматски упише на списак непријатеља Русије.
Хилова порука представља последњи покушај да уочи председничких избора у Америци испоручи резултат својој администрацији Бајден-Харис да је још једна држава – сломљена и покорена.
Притисак Вашингтона да Србија „положи оружје“ и да одустане од слободе улази у метастазу.
Током ње амбасадор Хил мора хиљаду пута да понови лаж да се Србија „дефинитивно окреће Западу“, како би то постала истина.
Згуснути су дипломатски дани пред нама. Разумљиво је чак и што српски министар није директно реплицирао овим суманутим гафовима америчког амбасадора. Јер, нека га, нек заиста и верује да се Београд „дефинитивно окреће Западу“ ако то не повлачи никакве реалне последице.
Али, биће прилике да Србија покаже да је истрајала на свом трновитом путу одбране независности и слободе. Једна од њих је већ у октобру на Самиту БРИКС у Казању.