Другим речима, питање смањења стратешког офанзивног наоружања треба разматрати узевши у обзир измењену ситуацију у свету и самим тим такви преговори су немогући без узимања у обзир војне нуклеарне инфраструктуре у Европи, без укључивања европских држава у преговарачки процес и без дотицања других елемената стратешке безбедности.
Такође, да би дошло до дијалога Вашингтон би морао да узме у обзир интересе Русије. Пре свега, реч је о ширењу блока НАТО-а на Исток и постсовјетски простор. Управо је та околност и изазвала украјинску кризу, стварајући директне безбедносне претње за Русију.
Дијалог о контроли наоружања такође је немогућ у контексту украјинске кризе, напада Оружаних снага Украјине на Курску и друге руске области и западног давања потенцијалне дозволе Кијеву за ударе у дубину у територију Русије.
„Почнимо од тога да је сваки договор, сваки споразум - договор о поверењу. Данас Русија не верује Сједињеним Државама ни за јоту, јер се САД баве преварама и не поштују споразум СТАРТ-3, не испуњавају услове овог споразума. Због тога је Русија суспендовала учешће у овом споразуму. Ако Сједињене Државе не испуњавају своје обавезе, о каквом новом уговору можемо говорити?! Друго, како можете закључити споразум са државом која ратује против вас рукама украјинске војске, са земљом која снабдева Украјину оружјем, обучава украјинску војску, доставља украјинским генералима и официрима њихове сателитске и обавештајне податке и тако даље. Ако Сједињене Државе воде агресивну политику према Русији, како ћемо онда преговарати са њима?!“, каже Литовкин.
Током рата не може бити таквих преговора или склапања споразума, истиче експерт.
„И треће, најважније је да је за Русију стратешко нуклеарно оружје - оружје одвраћања, обуздавања. Достигли смо праг смањења и нећемо више правити резове док САД не промене своју политику према Русији“, додаје Литовкин.
Ранији сигнали Вашингтона о томе да су отворени за разговоре са Русијом о питањима нуклеарних ризика и контроле наоружања без осврта на украјински сукоб руски експерти, између осталог, виде као покушај Сједињених Држава да покрену преговоре зато што желе да контролишу руско нуклеарно оружје и завире у нове руске ракете и системе, с обзиром на то да последњи споразум није укључивао неке нове врсте наоружања - тешку интерконтиненталну ракету „сармат“, подводну беспилотну летелицу „посејдон“ и интерконтиненталну крстарећу ракету неограниченог домета „буревесник“ на нуклеарни погон.
Американци би желели да, као и до сада, добијају информације о свему, али експерти сматрају да не треба веровати таквим предлозима Вашингтона, јер је тешко избројати колико је обећања дато и прекршено од распада Совјетског Савеза, укључујући оно о неширењу НАТО-а на Исток.
„Да, они желе споразум о контроли нашег оружја, aли ми им нећемо дати такво право. Већ сам рекао да је споразум заправо споразум поверења и равноправности. Ако они желе да виде наше, и ми желимо да видимо њихово оружје, али они желе да тим споразумом добију неку врсту предности. Никада нећемо пристати на то! Путин исправно и с правом каже да данас, када су Сједињене Државе у НАТО-у, истом војном савезу са другим нуклеарним државама - Француском и Великом Британијом - потребно је водити рачуна не само о америчком стратешком наоружању, већ истовремено и о француском и британском, али они то не желе, тако да нема о чему да се прича“, каже Литовкин.
Американци стварају ризике за свет
Владимир Путин је у фебруару прошле године објавио да Москва обуставља учешће у СТАРТ-у, али да не иступа из њега. Он је нагласио да пре него што се поново покрене питање наставка рада у оквиру тог споразума руска страна треба да разуме како ће у њега бити урачунати арсенали не само САД, него и других нуклеарних држава, чланица НАТО-а, односно Француске и Велике Британије.
СТАРТ је једини руско-амерички режим контроле нуклеарног наоружања, а истиче 2026. године. То је споразум којим се Русија и САД обавезују да редовно комуницирају у вези са статусом њихових нуклеарних арсенала, да дозволе редовне инспекције тих арсенала и да немају више од максималног уговореног броја оперативних и неоперативних бојевих глава.
Москва и Вашингтон су неко време преговарали о параметрима будућег споразума о ограничењу нуклеарног наоружања, али је дијалог прекинут.
Садашњи „статус кво“ у области стратешког офанзивног наоружања носи велике ризике, оцењује Литовкин.
„Када постоји договор, ми знамо на чему раде и у каквом је стању стратешко оружје нашег потенцијалног противника, а они знају какво је стање код нас. А када је то затворено, када је тајно, онда се могу припремати свакакве акције и изненадни напади на једну или другу земљу, а то ствара ризик од изненадног напада“, објашњава експерт.
На питање постоје ли сада неки механизми контроле наоружања, Лиотвкин каже „само један“.
„Ми упозоравамо Американце на пробна лансирања наших пројектила, а Американци упозоравају на пробна лансирања својих ракета. Ово се ради да једна или друга страна пробно лансирање не би доживела као борбено, јер постоје систем за реаговања на надолазеће ударе. Када ракета лети нико неће разматрати, аковас претходно нису упозорили, да ли је у питању пробни или борбени пројектил. У том случају, као одговор на то полетела би права борбена ракета са нуклеарним бојевим главама“, каже Литовкин.
Споразум Нови СТАРТ, који су 2010. године потписали тадашњи председници Русије и САД Дмитриј Медведев и Барак Обама ограничава број стратешких нуклеарних бојевих глава које САД и Русија могу распоредити. Нови СТАРТ ограничава на 1.550 бојевих глава са сваке стране, што је било смањење за 30 посто према 2.200 бојних глава из споразума СТАРТ 1, који је с потписима Роналда Регана и Михаила Горбачова био на снази од 1991. до краја 2009. године.
Уговор је ступио на снагу 2011. године, а 2021. године продужен је на још пет година, након што је Џо Бајден преузео дужност председника.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је сада изјавио да би било неразумно преговарати са САД о новом споразуму о стратешком офанзивном наоружању (СТАРТ), претварајући се да се у свету ништа није променило.
Москва је поручила да је дијалог немогућ без промене непријатељске политике коју Вашингтон води против Москве.