Такозвани премијер Косова Аљбин Курти затражио је враћање Копнене зоне безбедности од пет километара између Србије и тзв. Косова, због наводних претњи које је Београд упућивао у последње две године.
Курти жели да преузме контролу
Он је као повод за то навео „напад“ у Бањској за који тврди да је имао за циљ широк и дуг сукоб у циљу анексије Севера, као и да Србија хоће поделу Косова.
Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума, објашњавајући шта се заправо крије иза овог Куртијевог захтева, подсећа да је Копнена зона безбедности успостављена Кумановским војно-техничким споразумом и Резолуцијом 1244.
„Копнена зона је предвиђала да се ка унутрашњости централне Србије, дакле, у дубини од пет километара у зони која обухвата Бујановац, Прешево и Медвеђу, не налазе наше оружане снаге осим регуларних полицијских снага. Међутим, договором Кфора и Војске Србије од 2004. године су успостављене заједничке патроле наше војске и ове НАТО мисије дуж административне линије, чиме је практично и укинута Копнена зона безбедности,“ наводи Ковач.
Припрема за званично проглашење војске Косова
Оно што Курти сада жели јесте, каже он, да удаљи Кфор са административног прелаза и да уместо тих снага на прелазу убаци патроле њихове такозване војске.
„У суштини, ово је једна врста припреме коју Курти врши очекујући политичко разрешење статуса тзв. Косова и званично проглашење војске Косова. У том контексту он жели да се отараси наше војске из тог подручја, што би значило да би убудуће наша војска за улазак унутар тих пет километара ка административном прелазу морала да тражи одобрење од Приштине, ако би она добила статус који очекује,“ каже наш саговорник.
Ковач каже да би то значило да би пропусност између југа Србије, то јест, такозване „Прешевске долине“ била још већа него што је сада.
Дугорочни геостратешки план
„Курти очито размишља дугорочно геостратешки. Али сада, у овом тренутку, сматра да је овакав захтев регуларан јер је успео да на Северу успостави политичку доминацију. Јер Срба нема у косовским структурама ни власти ни безбедносног фактора, због чега он мисли да Кфор треба да се повуче у унутрашњост и да фактички статира на КиМ, радећи неке мање битне ствари, а да Приштина преузме контролу над административним прелазом. И то је све,“ каже Ковач.
Он подсећа да је Копнена зона безбедности дуга 382 километра, као и да је под контролом Војска Србије, осим у једном делу на тромеђи Северне Македоније, Косова и Централне Србије, тамо се у бази Козјак стално налазе припадници Жандармерије. Њихови примарни задаци су борба против тероризма и спречавање илегалних миграција,
Курти тврди да је у последње две године Србија четири пута доводила своју војску на „границу“, што је по њему додатни разлог за обнову копнене зоне безбедности у ширини од пет километара, као и ваздушни простор који је одлуком Кфора сужен са 25 километра на десет у корист централне Србије.