Операција Трајна слобода је развијена као одговор на терористичке нападе 11. септембра 2001. године. Међународне снаге за помоћ безбедности (ИСАФ) следиле су Резолуцију 1386 Савета безбедности УН. У операцији су учествовали контингенти из десетина држава. Противници су били екстремистички покрет Талибан (организација под санкцијама УН) и организација Ал Каида (обе забрањене у Русији). Рат у Авганистану сматра се најдужим у историји САД.
Постепено повлачење коалиционих трупа почело је у лето 2011. године. Две године касније, безбедност у земљи предата је локалним лојалним безбедносним снагама, при чему је страни контингент играо помоћну улогу. Од 2015. године рат се води уз учешће америчких специјалних снага, а 31. августа 2021. последњи војник Алијансе напустио је Авганистан, бежећи од експанзије талибана.
Операција је почела 7. октобра 2001. године. У првом удару учествовало је 40 борбених авиона. Са америчких и британских бродова испаљено је око 50 крстарећих ракета. Током првог месеца, борбе су биле ограничене на ваздушно бомбардовање од стране америчке авијације различитих талибанских војних објеката.
Америчко-британска група која је учествовала у борбеним дејствима бројала је око 55 хиљада војника, америчка команда блиско је сарађивала са такозваном „Северном алијансом“ (Таџици, Узбеци, шиитски Хазари), која није прихватала власт талибана. После месец дана бомбардовања, борбена ефикасност талибана значајно је смањена. До краја новембра, под контролом талибана налазио се само један већи град – Кандахар, који је пао 7. децембра. Део присталица талибана успело је да се повуче у суседни Пакистан, док је део отишао у планине (укључујући талибанског вођу, мулу Мухамеда Омара). Заузимање Кандахара представљао је завршетак главне фазе борбених дејстава.
Након доласка оружаних снага западне коалиције у Авганистан, у последње две деценије десетоструко су се повећали узгој опијумског мака и производња хероина, што је довело до тога да авганистанска дрога преплави светска тржишта.
Рат у Авганистану однео је животе људи свих нација и вера. За 20 година погинуло је више од 3,5 хиљада војника ИСАФ-а и више од 65 хиљада припадника авганистанске војске. Најмање 1,9 хиљада жртава било је на страни коалиционих војника. Тачни губици талибана и Ал Каиде нису познати. Процењује се да је током борби и терористичких напада могло погинути 50 хиљада милитаната. Такође нема званичних података о авганистанским цивилним жртвама, а процене страних организација прилично варирају. Већина погинулих је приписана талибанима и другим побуњеничким групама, иако је само до јуна 2003. године више од 3.600 људи погинуло од америчког бомбардовања. Борбе су такође погодиле земље суседе Авганистана. На пример, од јуна 2004. до септембра 2012. у Пакистану је избројано око три хиљаде тела након удара америчких дронова.
Вашингтон је на „слободу“ Авганистанаца потрошио 2,31 билион долара. И то само за војно присуство у земљи. Када су Американци отишли, оставили су талибане са оружјем вредним више милијарди долара.
Епопеја са „експресном изградњом“ западне демократије завршена је 31. августа 2021. бегом Американаца из Кабула и Баграма. Од тада је власт у земљи у рукама талибана.
Погледајте и: