„БРИКС ради на новим основама, а заправо је реч о старим темељима међународне сарадње који су постављени одавно у оквиру Уједињених нација, с тим што је колективни запад то потиснуо на страну, дајући предност сопственим правилима. БРИКС своју сарадњу остварује по принципу суверенитета и једнакости и представља одраз међународног уређења које се формира управо сада. Од овог принципа полазе све процедуре и технике преговарања, уговора, заједничких оцена, докумената и решења. Принцип БРИКС-а апсолутно је заснован на постизању консензуса, без икаквих издвајања, што није случај у нашој сарадњи и контакту са западним земљама“, истакао је Александар Боцан-Харченко.
Подсетивши на то да се Србија, као и Република Српска, нису придружиле антируским санкцијама, без обзира на притисак који трпе са Запада, руски амбасадор је истакао да Русија разуме да Србија, као европска држава, има стратешки циљ да постане чланица Европске уније.
„Прихватамо да је то суверено право Београда, те да је стратешки циљ Србије придруживање Европској унији. Ми, наравно, видимо позитиван помак у нашој билатералној сарадњи, мада он може бити и бољи. Ипак, узимамо у обзир и глобалне оквире и чињеницу да се Србија налази у окружењу у којем влада антируско расположење“, рекао је Боцан-Харченко.
Говорећи о односу Русије с Европском унијом, руски амбасадор је истакао да ту заједницу чини „низ непријатељских држава које су Русији увеле санкције, које испуњавају своје војне амбиције, проглашавају званичне стратегије против Русије, а то искључује могућност економске сарадње, па и сарадње у оквиру спорта, с обзиром на санкције у тој области, као и у свим другим сферама“.
„Разумемо да Србија на свом европском путу штити своју независност, независну политику и могућност самосталног развоја, а то јој, уз тај европски пут, даје могућност да сарађује и са земљама БРИКС-а, као и с БРИКС-ом у целини. То питање је отворено. Постоји велики интерес у политичком смислу, у Влади Србије, на највишем нивоу. Тежња Србије да сарађује с БРИКС-ом постоји, као што постоји и код разних других земаља. Све те државе траже нешто ново, а БРИКС је организација која највише одговара захтевима већине народа у садашњем свету“, закључио је Харченко.
Амбасадор Ирана: Човечанство уморно од западне хегемоније
Амбасадор Ирана Рашид Хасан пур Баеи је на скупу истакао да је „човечанство уморно од доминације и хегемоније западних земаља, те да трага за формирањем нечега што је одлика мултилатерализма“.
„Нажалост, институције формиране након Другог светског рата нису успеле да реализују циљеве који су постављени на почетку, а у низу случајева су биле у служби великих сила, до те мере да смо били сведоци доминације долара у свим међународним трансакцијама. Деловање САД било је присутно у свим сферама. Европска унија није успела да буде успешна онако како треба када је реч о мултилатералности. Испреплетеност Европске уније са САД у различитим сегментима спречило је ЕУ да игра своју независну улогу“, рекао је ирански амбасадор.
Према његовим речима, Иран је на сопственој кожи осетио хегемонистички приступ кроз санкције, посебно кроз економска ограничења која су му једнострано увеле Сједињене Америчке Државе.
„БРИКС у том смислу има идеју која је сада у фази развоја и ствара нове наде. Скупиле су се земље које траже ревизију овог поретка и окупиле су се у БРИКС-у који има велики потенцијал да би се та нада обистинила“, навео је ирански амбасадор.
Дугин: Ствара се мултиполарни свет
На скупу је, посредством видео-укључења, говорио и руски филозоф Александар Дугин, председник Међународног евроазијског покрета, који је истакао да је Србија изузетна земља, која упорно и јуначки брани свој суверенитет и независност, и подсетио да је то био њен пут у разним историјским етапама.
„Живимо у етапи преласка с једнополарног на мултиполарни свет, а тај мултиполарни свет све више и више добија конкретне црте. Видимо да су за мултиполарност потребне нове институције, потребна је нова архитектура међународних односа, у којима не би доминирала једна држава, у којима не би било хегемоније једнополарност света, у којој би се узимала у обзир разноврсност позиција свих земаља, свих цивилизација. Тога данас нема, такве мултиполарне институције нема“, закључио је Дугин.
Он је закључио да „БРИКС јесте тај дугоочекивани, праведан апарат који ће обезбедити праву демократију, прави мир, праведност и равноправне односе“.
„Мислим да што дуже Србија, предивна, вољена земља, буде сачувала свој суверенитет, своју слободу, своју независност, чак и као чланица европског простора, али као посебна Европа, православна, словенска, то ће дуже моћи да брани своју независност и сувереност, и то је већа шанса да она постане део и овог процеса. Србија ће рећи: Идите за мном људи са Запада, људи Источне Европе, будите независни, понашајте се достојно, не губите свој суверенитет и понос. И Србија ако настави да се супротставља том бесконачном притиску, она ће постати део БРИКС-а у пуној мери“, рекао је Дугин.
БРИКС буди наду читавог човечанства
Према речима Драгане Митровић с Факултета политичких наука, формат БРИКС плус и даље је прилично неорганизован формат, који нема сталне органе, али је реч о процесу који нуди сарадњу и буди наду код читавог човечанства.
Она је истакла да БРИКС „магнетски привлачи велики број суверених држава широм света, пре свега растућих економија, земаља такозваног Глобалног југа, које с правом осећају да у постојећем међународном поретку, упркос Уједињенима нацијама и њиховим бројним телима и специјализованим агенцијама, нису успеле да остваре своју пуну сувереност, право на економски развој, равноправно учешће у међународном поретку, да покажу своје потенцијале“.
На скупу су говорили и Леонид Савин и Валериј Коровин из Међународног евроазијског покрета, научни саветник Института за политичке студије Зоран Милошевић, научни сарадник тог института Александар Лукић и други.
Трећи самит БРИКС-а биће одржан у руском граду Казању од 22. до 24. октобра, а на њему ће учествовати представници шездесетак држава, међу којима су чланице (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Иран, Египат, Етиопија), кандидата за пријем, као и оних држава које су недавно поднеле или намервају да поднесу захтев за пријем у организацију.