Овај документ потписали су Министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Колањели и вршилац дужности директорка "Инфраструктуре железнице Србије" Јелена Танасковић.
Како је рекао Весић, данас потписани уговор значи да ће се утрошити додатних 50 милиона евра у рехабилитацију око 200 километара постојећих пруга у Србији.
"Колико је то важно за нас, односно за инфраструктуру и генерално за министарство, најбоље показује податак да ми годишње рехабилитујемо од својих средстава око 100 километара пруга и на то трошимо између 20 и 30 милиона евра. Сада ћемо значи само кроз овај уговор дуплирати број километара пруга које треба да реконструишемо", рекао је он.
Министар је навео да у Србији има скоро 3.400 километара пруга и да је реконструкција неопходна на многим километрима.
"Управо ћемо кроз овај пројекат реконструисати оне путне железничке правце, који нису предмет великих пројеката, значи модернизације и електрификације, а које су важне, јер комплетна железничка мрежа треба да буде реконструисана и доведена у стање да напросто може да се користи", рекао је Весић.
Према његовим речима, у последних неколико година, посебно седам или осам, није се много улагало у одржавање постојеће не само железничке већ и путне и сваке друге инфраструктурне мреже, и зато сада имамо ситуацију да нас реконструкције коштају много више него да смо редовно одржавали мрежу.
"Зато припремамо модеран закон о одржавању инфраструктуре, какав постоји у неким земљама ЕУ, где ћемо обавезати сваког управљача, колико мора новца из буџета да издваја за одржавање и снимање стања инфраструктуре. На тај начин ћемо имати тачан преглед стања и на време моћи да улажемо новац у одржавање, што ће значити мање новца за реконструкције", рекао је министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Србије.
Како је објаснио, инсистираће се на томе да свако предузеће одваја више новца за одржавање инфраструктуре, посебно и због тога што већ ове године у саобраћај улази и нових 108 километара брзе пруге, које је такође неопходно одржавати.
Весић је подсетио и да је новац из уговора данас потписаног ЕБРД већ била наменила Србији за друге намене, али да је у октобру прошле године у разговору са представницима те банке, који су, како је нагласио, разумели потребу Србије и прихватили да та средства буду преусмерена у хитну реконструкцију постојећих пруга.
"Захвалан сам ЕБРД, захвалан сам инфраструктури, Министарству финансија и свима који су дали своју допринос да данас дођемо до овде и да имамо ових додатних 50 милиона евра за реконструкцију постојећих пруга", рекао је Весић.
Он је додао и да ће од овог уговора корист имати и привреда, јер како је истакао што су наше пруге боље, више ће се користити за карго саобраћај који доноси највећи приход, а омогућиће и комфорнији живот људима који живе покрај пруга, јер ће возови моћи да иду и брже и сигурније.
Регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Колањели рекао је новинарима да је циљ данас потписаног уговора унапређење, безбедности, инфраструктуре и железничког система.
"Ово је један важан део нашег рада. Ми смо у међувремену имали 16 пројеката у Србији у вредности од једне милијарде евра и овај посао је такође део нашег стратешког фокуса. Врло је значајно што ће реализација овог уговора у великој мери утицати на унапређење транспорта роба у железничком саобраћају", рекао је Колањели.
Он је нагласио и да је за ЕБРД поред финансијског аспекта посла, значајно и унапређење безбедности и уопште смањење свих последица климатских промена са којима се у данашње време суочавамо.
"Циљ нам је да унапредимо стабилност сектора и да радимо и да допринесемо томе да се Србија приближи ЕУ", рекао је Колањели и додао да је ово први корак у том правцу.
Циљ Пројекта рехабилитације и одржавање пруга, за који је одобрено задуживање код ЕБРД за Хитну обнову железничке инфраструктуре Србије у износу до 50 милиона евра, како је данас наведено је одржавање магистралних и регионалних пруга, унапређење квалитета железничке инфраструктуре и њено довођење у функционално стање којим се омогућава безбедно одвијање железничког саобраћаја,
У циљеве спада и смањење ризика од акцидената, повећање безбедности путничких и теретних железничких услуга, одржавање колосека, као и повећање брзина и пропусне моћи пруга.
Деонице пруга које ће бити обухваћене овим пројектом су у највећој мери оне на којима је евидентиран већи број незгода, односно исклизнућа кола и то су Ранжирне станице Београд "Б" и "А" (Ресник и Раковица), затим Распутнице "Б", "К" и "К1"(Јајинци), деоница Јајинци-Мала Крсна-Велика Плана, Београд центар-Панчево-Вршац, као и Ресник-Пожега-Врбница-државна граница, али и Лапово-Краљево.
Пројекат се односи и на деонице Рума-Шабац-Распутница Доња Борина-државна граница-(Зворник Нови), Платичево-Распутница "1"-Распутница"3"-Штитар, Смедерево-Мала Крсна, затим Мала Крсна-Бор-Распутница"2"- Вражогрнац, али и деонице Ниш,Црвени Крст-Зајечар-Прахово -државна граница, Панчево-Зрењанин- Кикинда, Суботица-Богојево-државна граница,Нови Сад-Оџаци-Богојево и Нови Сад, распутница Сајлово-Римски Шанчеви-Орловат.ж
Истакнуто је и да ће пројекат спровести "Инфраструктура железнице Србије", преноси Танјуг.
Погледајте и: