Док ураган Милтон прави хаос на Флориди, лажни снимци тресу друштвене мреже /видео/

Док се ураган Милтон још приближавао Флориди, друштвеним мрежама су почели да круже лажни снимци и фотографије поплава, муња и разарања широких размера. Многе од ових лажних видео снимака деле обични људи, али је растући тренд дезинформација врлозабрињавајући.

Реч је о обрасцу који се види широм света, где лажне фотографије и видео снимци, попутајкула у поплављеним тржним центрима или измишљене олује са градом, круже након природних катастрофа. Ево савета портала Еј-Би-Си њуз о томе како да уочите дезинформације и избегнете ширење лажног садржаја на мрежама.

Увек процените да ли садржај долази из веродостојног извора, као што је новинска агенција или сајт за метеорологију. Ако долази од појединца, проверите његову историју објављивања и кредибилитет. На пример, да ли су такви појединци често у зонама катастрофе или је њихов објављени садржај необичан. Преувеличане тврдњеили константно писање великих слова су јасни знаци да је објављен садржај врло вероватно лажан.

Уобичајено је да грађани бележе снимке катастрофе у реалном времену, које потом користе поуздане новинске куће, али увек уз проверу легитимности корисничких налога. Један вирални ТикТок видео са налога „Дисастер Ворлд“ приказује драматичне снимке катастрофе. Међутим, тај кориснички налог, са милионима прегледа, често рециклира клипове из претходних катастрофалних догађаја, праћене драматичним звуком. У поменутом случају спојени снимци су потпуно лажни.

У дигиталном добу пажња повећава приходе, а популарни креатори се подстичу кроз програме да уновче свој садржај на платформама друштвених медија. Неки користе катастрофе да потпирују завере, искључиво ради профита. Преваранти се често хватају за велике вести, објављујући обмањујући садржај да би стекли прегледе и приход од огласа.

Ове завере понекад потпирују и политичари. На пример, америчка конгресменка из Џорџије Марџори Тејлор Грин тврди да су недавни урагани изазвани временским манипулацијама. Она је наговестила да "они могу да контролишу временске прилике" и навела да је НОАА, америчка Национална управа за океане и атмосферу, умешана. НОАА надгледа неке напоре за модификацију времена, као што је исијавање облака, техника која се користи за појачавање кише или снега. Међутим, стручњаци су оповргли приписивање ширења облака контроли урагана.

Амерички председник Џо Бајден одговорио је на те тврдње, назвавши их „прилично смешним“ и „глупим“. Метеоролози настављају да одбацују ове теорије као неосноване.

Једноставан начин да проверите садржај је да установите да ли је временски усклађен са стварним догађајима. На пример, ТикТок видео у којем се тврди да се ураган Милтон спустио на копно уз разорне ветрове постао је виралан, иако се сам видео појавио много пре него што је ураган заиста погодио Флориду. Обрнута претрага слика помоћу алата као што је Гугл Ленс може брзо да идентификује да ли се стари снимци поново користе да би се обманула јавност.

Са напретком у генеративној вештачкој интелигенцији, дипфекјови постају све распрострањенији. Недавно је кружила слика Доналда Трампа коју је створила вештачка интелигенција током урагана Хелена. Након детаљнијег прегледа, умешаност вештачке интелигенције била је јасна – Трампова унакажена рука и неприродна текстура коже били су очигледни знаци манипулације.

Упркос овим недостацима, садржај генерисан вештачком интелигенцијом и даље прикупља стотине хиљада дељења људи који не доводе у питање његову аутентичност. Пре него што реагујете на вирални садржај или га поделите, увек се запитајте: „Да ли оно што видите има смисла?“ Провера чињеница помаже у смањењу ширења дезинформација током критичних догађаја.

На крају, треба нагласити да се ови савети не односе само на питање елементарних непогода, већ су релевантни за сваки јавни догађај и корисно их је имати на уму како не бисте више пута упали у исту виралну замку све због, у најгорем случају, нечије себичне жеље за профитом.