У образложењу одлуке наводи се да је овај масовни покрет познат и као Хибакуша, добио награду за мир за своје напоре да постигне свет без нуклеарног оружја и за залагања да нуклеарно оружје никада више не сме да се употреби.
Покрет је настао као одговор на атомске нападе у августу 1945. године, а његови чланови неуморно су радили на подизању свести о катастрофалним хуманитарним последицама коришћења нуклеарног оружја.
Поступно се развила снажна међународна норма која је употребу нуклеарног оружја стигматизирала као морално неприхватљиву, а та норма је постала позната као "нуклеарни табу".
Сведочења чланова организације помогли су да се створи и консолидује широко распрострањено противљење нуклеарном оружју широм света које се ослањало на личне приче, креирајући образовне кампање темељене на властитом искуству и издајући хитна упозорења против ширења и употребе нуклеарног оружја.
"Хибакуша нам помаже да опишемо неописиво, замислимо незамисливо и некако схватимо несхватљив бол и патњу узроковану нуклеарним оружјем. Норвешки Нобелов одбор жели да призна једну охрабрујућу чињеницу: ниједно нуклеарно оружје није коришћено у рату за готово 80 година. Напори Нихона Хиданкјоа и других представника Хибакуша увелико су придонели успостављању нуклеарног табуа", наводи се у образложењу Комитета.
Додаје се и да је Нихон Хиданкио дао хиљаде исказа сведока, издао резолуције и јавне апеле и слао годишње делегације у Уједињене нације и разне мировне конференције како би подсетио свет на хитну потребу за нуклеарним разоружањем.
"Једног дана Хибакуша више неће бити међу нама као сведоци историје, али уз снажну културу сећања и континуирану преданост, нове генерације у Јапану преносе искуство и поруку сведока. Они инспиришу и образују људе широм света. На тај начин помажу у одржавању нуклеарног табуа. Нобелова награда за мир за 2024. испуњава жељу Алфреда Нобела да призна напоре од највеће користи за човечанство", наводи се у образложењу.
Од установљавања 1901. године, Нобелову награду за мир добило је 110 појединаца и 30 организација, а поједине организације су добиле награду више пута.
Међународни комитет Црвеног крста освојио га је три пута, а Канцеларија високог комесаријата Уједињених нација за избеглице два пута.
Најмлађа добитница Нобелове награде за мир Малала Јусафзаи је у тренутку када је добила награду имала 17 година, док је најстарији добитник Јозеф Ротблат имао 86 година те 1995. године.
Нобелова награда за мир је признање за посебне заслуге на пољима спајања народа, разоружања или смањења светских или регионалних војних потенцијала, политичког и другог образовања као и одржавања мировних конференција.
Одбор који одлучује о добитнику награде састоји се од пет чланова које бира норвешки парламент, а предлоге кандидата за добитнике Нобелове награде за мир, осим чланова комисије и бивших добитника награде, могу доставити сви чланови владе или Међународног суда правде, професори на катедрама за социологију, историју, филозофију, право и политичке науке као и руководиоци одговарајућих института.
Нобелова награда за мир се може доделити учесницима одређених мировних преговора иако они нису довели до коначног решења, односно до дотичног мировног уговора.
Награда је, као и друге Нобелове награде, донација шведског проналазача и фабриканта Алфреда Нобела, и од 1901. се сваке године додељује 10. децембра у Ослу, на дан његове смрти.