Сигурно је да је размена мишљења између Србије и Турске о текућим билатералним, регионалним и светским темама увек присутна, јер обе земље имају трајни интерес да се у међусобним сусретима узајамно упознају о виђењу свих тих актуелних проблема, додаје Јовановић.
Присуство на Балкану трајни интерес Турске
„То је нешто што је традиционално откад је Турска одлучила да буде присутнија на Балкану, и то не само у једној димензији – неоосманистичкој што је саветовао Ердоганов бивши министар спољних послова, него и у многим другим. А неоосманистичка димензија је само једна од тих основа, али не и најважнија. Сада Турска као регионална сила у напону и распону има трајни интерес да задржи своје присуство и утицај на Балкану, а Србија јој је очигледно постала ослонац за то. Ту не долазе више у обзир оне идеје и мотиви из прошлости, него Турској њена нова економска и индустријска моћ диктира нови прилаз овом региону“, сматра Јовановић.
То одговара и српским интересима јер је увек добро имати што је могуће боље односе са највећом регионалном силом, а са друге стране, билатерална сарадња доприноси јачању и једне и друге земље, пре свега на економском плану, додаје Јовановић.
Јачање односа у обостраном интересу
Осим тога, то ојачава и њихову укупну политичку позицију јер су чвршћи односи између две утицајне земље, Турске као највеће и Србије као централне географске земље на Балкану, у обостраном интересу, истиче Јовановић.
„Ова посета са овим разуђеним програмима сарадње у низу области које су побројане сигурно да даје нови импулс. Друго је питање да ли ће у свим тим областима једнаким корацима и једнаким успесима да се обележи следећа година, или две, или три, али је важно да су обе земље заинтересоване да у низу тих области уложе нову енергију и средства. Тако да ће бар нешто од тога бити остварено, а то ће бити значајно да те две земље упути на даље јачање међусобне сарадње. Није то ефемеран покушај да се због тренутне политичке потребе задовољи тај билатерални интерес него очигледно, трајни регионални интереси и једне и друге земље. И са те стране, то је добро.“
„Златно доба“ квари став Турске о Косову и Метохији
Међутим, остаје оно што боде очи а то је негативан став Турске у вези са Косовом и Метохијом, јер признање независност српске покрајине није гест пријатељства и зато све земље које су признале независност тзв. Косово тешко да се могу назвати пријатељским, сматра Јовановић.
Земље које су признале независност тзв. Косова могу се назвати партнерским јер живот мора да иде даље, али незавршено питање Косова и Метохије остаје трајно, додаје Јовановић.
„И као такво не може да ослободи наше билатералне односе те струне непријатности која ће стално постојати док се то питање позитивно не реши на бази међународног права и међународних правних докумената који се односе на Косово и Метохију. Тако да морамо да живимо са другим земљама које су признале тзв. Косово не условљавајући то отказивањем сарадње са њима, јер би то било супротно интересима Србије. Морамо развијати односе са њима и вршећи кроз то и јачање моралног и политичког притиска да и они у току даљих догађања саобразе своје односе са нама и са чињеницом да Косово и Метохија представљају интегрални део Србије као такве“, закључио је Јовановић.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је после састанка са председником Труске Реџепом Тајипом Ердоганом и потписивања споразума о сарадњи две земље, да су разговарали о свим важним геополитичким и другим темама, као и проблемима са којима се појединачно и заједно суочавају Србија и Турска.
Ердоган је оценио да су односи Србије и Турске такви да се може рећи да је наступило „златно доба“ сарадње две земље и додао да тим односима управљају економски односи.
Србија и Турска потписале су у петак 11 различитих споразума и меморандума о међусобној сарадњи у присуству председника Вучића и Ердогана.
Погледајте и: