Ексклузивне фотографије: Сат са једном казаљком који је увек каснио

Поводом Дана Музеја науке технике, који ове године слави 35 година постојања, јавности је ексклузивно представљено пет предмета из колекције музеја: праксиноскоп (19. век), модел парне машине (20. век), француски „фењер” часовник (18. век), „Нокија” робот (20. век) и музичка кутија еуфонион (19. век).

Музичка кутија Еуфонион произведена је у Лајпцигу око 1890. године. Музичка кутија је била у власништву господина Михајла Митровића, познатог српског архитекте и универзитетског професора

Музичка кутија Ради на принципу опруге, која се навија уз помоћ ручице која се налази на бочној страни, а у погон се ставља убацивањем новчића

Стилизовани отвор за убацивање новчића, изнад кога се налази метална плочица са натписом да је за покретање музичке кутије потребно убацити један крајцер

Француски „фењер” часовник је један од ексклузивних предмета које посетиоци могу видети у склопу сталне поставке „Александар Деспић” у самом музеју

Дизајн казаљке, стилизованог љиљана, вероватно води порекло још из 15. века, под стилским утицајем ренесансе.

Механизам фењер часовника, смештен на његовој задњој страни

Примерак сата Музеја науке и технике, пореклом из Француске, препознатљив је по специфичности ових сатова - има само једну казаљку која показује сате. Фењер сатови су време приказивали са грешком од око 15 минута дневно

Са појавом сата са клатном, они су постали технички превазиђени, до те мере, да су и многи фењер сатови накнадно модификовани, додавањем клатна

Праксиноскоп је оптички уређај 19. века. Француски проналазач Емил Рејно 1877. године побољшао је оптичку играчку зоотроп и представио нови, унапређенији изум који је назвао Праксиноскоп. Рејно је у музеју Гревен у Паризу 28. октобра. 1892. године на свом патенту „оптичко позориште“ представио цртеже као анимацију. Тај догађај сматра се првом пројекцијом цртаног филма у свету

Уређај се састојао од два ваљка. Већи ваљак је био отворен са горње стране унутар којег се налазио мањи ваљак. На спољнем, већем цилиндру, налазила су се 12 цртежа, а на мањем, унутрашњем ваљку постављена су 12. огледала. Његовим окретањем цртежи се рефлектују од низа огледала постављених у средини па се стварао утисак непрекидних покрета

Модел парне машине (20. век). Модел парне машине је мала верзија парне машине, која представља мотор који трансформише топлотну енергију водене паре у механички рад, најчешће у ротационо кретање, и првенствено је направљена у образовне сврхе или као хоби.

Парне машине су се користиле као погон пумпи, парних локомотива, пароброда и парних трактора, те су биле темељ индустријске револуције

Самопокретна локомобила( 1918-1936.) Локомобила је заправо покретна парна машина која се зависно од употребе могла бити друмско или шинско возило

Музеј науке и технике у Београду формално је основан 6. октобра 1989. године, залагањем академика Александра Деспића и професора Милорада Ристића, а први пут се јавности представио у Галерији САНУ, октобра 1990. године, изложбом „Човек и камен”, припремљеном у сарадњи с Природњачким музејом.

Истраживачка делатност овог музеја обухвата историју науке, технике и технологије на територије Србије. Осим изложби које обрађују специфичне научне, техничке и технолошке феномене, међу резултатима рада су заштита и презентација научне и техничке баштине ванмузејског фонда.

Три сидра из византијског периода су по речима запослених у музеју њихов најстарији експонат

Санитетска кочија за превоз рањеника коришћена у српско -турским ратовима (1876-1878). Конструктор овог типа кочија био је Чех Јаромир Мунди

Микрофон са кога су спикери Радио Београда, који је недавно прославио 100 година емитовања, најављивали емитовање програма. Спикери Станислав Виневар и Јелена Билбија су речима овде радио Београд годинама бојили етар

Радио пријемник Космај 49 из 1949. године. Модел „Космај 49“ који је произведен 1949. године, био је базиран на Филипсовом BX373A моделу. Радио Индустрија Никола Тесла била је први југословенски произвођач радио уређаја после Другог светског рата. Први модел „Космај 47“ произведен је 1947. године. То је уједно био и први народни радио пријемник, који је по цени био знатно приступачнији од модела из увоза.

Теслино колумбово јаје је назив експеримента који је Никола Тесла произвео 1888. године, а приказао 1893. године на Светској изложби у Чикагу [1], да би њиме демонстрирао је ефекат ротирајућег магнетног поља — стављајући бакарно јаје у ротирајуће електромагнетно поље тако да се ротира до врха.

Прелеп старински шпорет враћа посетиоца у времена наших бака и прабака, и куваних јела која су се "крчкала" на тихој ватри

Оргуље старе више од века које су и данас у употреби