Одговор на Хелену, опомиње лондонски онлајн магазин, знатно је слабији од одговора на Катарину 2005. када је више од 350 војних хеликоптера учествовало у спасавању унесрећених док овом приликом, у сличној неприлици, нису успели да их сакупе ни стотину. ”Нема довољно хеликоптера, нема довољно особља… Све ово сабласно подсећа на Чернобиљ – и на несрећу која је у многоме дефинисала последње дане Совјетског Савеза”, наводи се, уз напомену да је ”америчка империја критично пренапрегнута, институције су слабије, а дефицити све већи”.
Стравичне бројке
И заиста, у том погледу, бројке су буквално стравичне.
Почев од буџетског дефицита – већег трошка од прихода у буџету САД – који кумулативно до сада у фискалној 2024. износи 1,9 билиона долара – што је за 302 милијарде више него у претходној фискалној години.
Укупан државни дуг већ износи 35,6 билиона (хиљада милијарди) долара; поређења ради, пре само четврт века био је чак седам пута мањи и износио је тек нешто више од пет билиона. До 2007, кад је почела светска економска криза, дуг се с пет већ попео до девет билиона долара, да би онда наставио са све вртоглавијим растом до актуелних (у)скоро 36 билиона долара.
О томе говори и однос висине њиховог дуга према БДП-у: са око 54 одсто 2000. године доспео је до 120 одсто америчког БДП-а у другом кварталу ове године. Тако да је само на отплату камата на дуг прошле године потрошено више од хиљаду милијарди долара – готово дупло више него пре свега пет година.
Новац без покрића
А притом – ево још једног злокобног податка – сав овај раст дуга и буџетских дефицита, који дуг повећавају додатно, праћен је бесомучним штампањем новца које, евидентно, не помаже да се дуг смањи, напротив. Укупна новчана маса повећана је од 2007. – према подацима ФЕД-а – за невероватна три пута, с око 7,5 билиона уочи претходне рецесије на 21 билион овог августа. Гигантска производња новца, с друге стране, није произвела сличан ефекат на амерички БДП који се у истом периоду није повећао ни за дупло, с петнаестак на око 25 билиона долара. Што значи да је реч о новцу без покрића.
Из свих ових разлога двоје високо рангираних представника Демократске и Републиканске партије, некадашњи чланови Представничког дома Шери Бустос и Том Дејвис, преко престоничког портала Хил позивају да се ”престане с порицањем” проблема јер се, оцењују алармантно, ”земља суочава с егзистенцијалном кризом услед раста државног дуга”.
Њихова оцена утолико је уверљивија што није страначки обојена. Попут самих бројки, и Бустос и Дејвис кривицу стављају на обе стране.
Дечак који је викао вук
Дуг од скоро 36 билиона долара, указују, ”наставља да расте рапидном и неодрживом стопом сваког месеца”, тако да је однос дуга према БДП-у – као ”најпоузданији барометар фискалног здравља” – најгори икад у америчкој историји у доба мира.
Више буџетског новца, рачунају Бустос и Дејвис, троши се на камате на дуг него на одбрану. Штавише, додају, ”ако би престало финансирање свих федералних служби”, од одбране надаље, ”Америка би и даље била у дефициту од неколико стотина милијарди долара”. А биће још и горе, јер, напомињу, добар део дуга састоји се у краткорочним обвезницама, и, како оне доспевају на наплату, морају да буду рефинансиране – новим задуживањем – али по вишим каматним стопама. Што сервисирање дуга чини још и скупљим од наведених, тренутних, хиљаду милијарди годишње.
Оволики дуг, закључују, ”сад прети долару као светској валути” и води ”неизбежном слому”: ”Знамо да се ово неће завршити добро. Само не знамо када се неће завршити добро. Ово је еквивалент особи која је скочила са 100. спрата зграде и, док пада поред 30. спрата, говори себи ’за сада је добро’…”
Или, како истим поводом ових дана подсећа ”Њујорк тајмс”, упоређујући учестала упозорења о опасности од дуга с оним дечаком из приче који је викао вук – вук је на крају дошао.
Када ће се то догодити? Како је Америка доспела у овакву буџетску ситуацију? И шта следи после долара?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” разговарали економиста Бојан Димитријевић и политиколог Александар Павић.