„Штуцао“ је, мучио се и „лутао“ тим који је (пре)често мењао и даље актуелни селектор Драган Стојковић Пикси, и низали су се порази и ремији, само те победе никако није било, чак ни на видику.
Можда смо најближи били против Бугарске у Лесковцу када смо повели 1:0, а онда дозволили преокрет због ког се чак и стрепело за одлазак на Европско првенство, али се на крају све добро завршило чак и ремијем на истом том стадиону у Лесковцу – 2:2.
Сада су Орлови поново одлетели на југ Србије и рутински су успели да изађу на крај са старим и великим дужником Швајцарском, која их је избацила са два везана Мундијала – у Русији 2018. године, и у Катару четири године доцније.
Добро је изгледала Србија, поприлично „утегнуто“ и организовано, па отуда и не чуди тријумф без примљеног гола, уз важну напомену и све похвале на рачун српске „јединице“ Предрага Рајковића који је одбранио пенал Брилу Емболу.
Готово невероватно и нестварно звучи да Србија од тог 17. откобра 2023. године није осетила укус победе.
У међувремену, ремизирала је са Бугарима (2:2) у Лесковцу, поражена је од Енглеске на Европском првенству (1:0), уследили су ремији на истом турниру са Словенијом (1:1) и Данском у мечу без голова, да би традиција без победе била настављена и у септембарским испитима у Лиги нација и одмеравању снага са Шпанијом (0:0), а ту је и пораз од Данске (2:0) у другом колу елитне дивизије поменутог такмичења.
Црној серији дошао је крај 12. октобра на лесковачком „Олд трафорду“, где су аутогол и повратник у национални тим Александар Митровић (прескочио мечеве у септембру) пресудили Џаки и друговима, а Србији обезбедили прву победу после скоро годину дана.
Невероватно, али истинито!
Орлови већ у уторак имају нови тежак испит, с обзиром на то да у Кордоби гостују актуелном прваку Европе Шпанији, која је, додуше, десеткована повредама, почев од Данија Карвахала, преко везисте Родрија, до ударних игли Ника Вилијамса и Ламина Јамала који се из превентивних разлога вратио у Барселону.