Тачан број ни до данас није утврђено, јер осим домаћег становништва, страдао је велики број избеглица из Мачве, Срема,Босне и Славоније који су се ту склонили код пријатеља и родбине.
Од 13. до 19. октобра 1941. немачки окупаторски војници побили су мештане Драгинца и више јадарских села, убијали су све редом, старце, жене, децу, а најмлађа жртва била је беба од три дана.
Најмасовније стрељање било је у Драгинцу где је за четири дана ликвидирано 1.379 мушкараца, жена и деце. Нацисти су изводили људе у групама и убијали их рафалном паљбом, после чега би доводили следећу групу која би пре стрељања убијене бацала убацала у заједничке гробнице.
Нико није поштеђен, а од 492.убијена детета, колико их јр, до данас забележено именом и презименом, скоро половина је била млађа од десет година. Четворо деце, старости од 3 до 10 дана, у гроб је понело само своје презиме. Родитељи нису стигли ни име да им дају.
После рата су уређене и обележене заједничке гробнице, а 1961. године су у заједничку спомен-костурницу пренети сви посмртни остаци.
После помена служеног страдалим сељанима које су служили свештеници шабачке епархије, уз државне и војне почасти поводом Дана сећања, венце су на спомен-костурницу положили државни секретар министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ђорђе Тодоров, представници Града Лознице, ОШ ‘‘14.октобар’‘, МЗ Драгинац, КЦ "Вук Караџић", Меморијал ‘‘Драгинац’‘ као и више удружења грађана за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Погледајте и: